Najmanje 35-40 miliona ljudi širom sveta danas boluje od Alchajmerove ili Parkinsonove bolesti, a prema najkonzervativnijim procenama očekuje se da će se njihov broj udvostručiti do 2035. i učetvorostručiti do 2050. godine, upozorava Ilarioškin.
„Svi želimo da živimo ne samo dugo već i kvalitetno, da ostanemo zdravi čak i kada ostarimo. Ali trenutno ne postoji efikasan tretman za Alchajmerovu bolest, već samo metode koje mogu ublažiti bolest u ranoj fazi“, primetio je akademik.
Šta može izazvati Alchajmerovu bolest?
Postoji niz faktora koji suštinski određuju razvoj neurodegenerativnih bolesti. Jedan takav faktor, verovatno najpoznatiji, je starenje. Neuroni, budući da su postmitotične ćelije, nisu u stanju da se dele što, zajedno sa njihovom „hiperspecijalizacijom“, znači da im nedostaju „određeni odbrambeni mehanizmi“, objašnjava Ilarioškin.
Ostali faktori uključuju neurotoksine sa kojima ljudi neizbežno dolaze u kontakt.
„Mnoge studije pokazuju da agrohemijski toksini, koji su se ranije agresivno koristili u poljoprivredi, direktno izazivaju Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest“, napominje Ilarioškin. „Efekat ovih supstanci potvrđen je eksperimentima na ćelijskim kulturama i laboratorijskim životinjama: one izazivaju promene koje reprodukuju te bolesti.“
Još jedan faktor, koji je Ilarioškin opisao kao „neobičan“, jeste efekat infekcija, a nedavne studije otkrivaju da su ljudi koji su u prošlosti patili od virusa KOVID-19 skloniji Alchajmerovoj bolesti od ljudi sličnog uzrasta koji njime nisu bili zaraženi.
Druge studije identifikuju dim od šumskih požara kao potencijalni faktor rizika: očigledno, ovaj dim sadrži „raspršene čestice određene molekularne mase koje deluju kao specifičan faktor za razvoj Alchajmerovih promena i kod ljudi i kod životinja“, pojasnio je naučnik.
Neizbežno starenje ljudskih tkiva je takođe jedan od faktora jer dovodi do razvoja neurodegenerativnih bolesti, budući da prirodna odbrana mozga s vremenom postepeno erodira.
Međutim, postoje i mehanizmi koji rade suprotno, sa poboljšanjem kvaliteta života, unapređenjem obrazovanja i povezanim povećanjem nivoa kognitivne aktivnosti, kao i unapređenjem zdravstvene zaštite koji pomaže u sprečavanju neurodegenerativnih bolesti.
Sergey Illarioshkin
© Foto : Scientific Russia / Elena Librik
Kako se mogu pobediti neurodegenerativne bolesti?
Važno je držati pod kontrolom „tradicionalne bolesti“ povezane sa poodmaklim godinama, kao što su visok krvni pritisak, hronična opstruktivna bolest pluća i dijabetes, kaže Ilarioškin, ukazujući na značaj „mobilnosti“ kao načina da se nosimo sa krvnim pritiskom i gojaznošću.
„Nedostatak fizičke aktivnosti je najvažniji potvrđeni faktor rizika za neurodegenerativne bolesti“, naglašava on.
Kognitivna aktivnost je jednako važna kao i fizička, dodaje on, napominjući da je mozak veoma složen sistem koji treba stalno da se vežba da bi pravilno funkcionisao.
„Recept” takvih mentalnih vežbi, kaže Ilarioškin, već je poznat: učenje stranih jezika i čitanje prilično složenih tekstova koji primoravaju čitaoce da razmišljaju o njima i da ih razumeju.
Simptomi starenja mozga će se neizbežno javiti, pa akademik ukazuje na važnost redovnih zdravstvenih pregleda za osobe starije od 40 godina, koje mogu pomoći da se blagovremeno identifikuju faktori rizika.
Ilarioškin takođe insistira na važnosti dobrog i relativno dugog sna. Očigledno, kada ljudi spavaju, odvojeni limfni sistem njihovog mozga odgovoran za izbacivanje proteina odgovornih za izazivanje različitih patologija je posebno aktivan.
„Najmanje šest ili sedam sati sna je obavezno.“
Patologija i lečenje neurodegenerativnih bolesti
Neurodegenerativne bolesti se razvijaju godinama pre nego što postanu očigledne, a patološki procesi se pojavljuju u mozgu nekih 15-20 godina pre nego što se simptomi manifestuju.
„Problem je u tome što je do trenutka kada prvi put dijagnostikujemo Alchajmerovu ili Parkinsonovu bolest, 40 ili 50 procenata neurona u ključnoj oblasti mozga već mrtvo. Prve kliničke manifestacije bolesti se otkrivaju kada su odbrambeni mehanizmi mozga skoro iscrpljeni, zbog čega mnogi lekovi nemaju efekta“, kaže Ilarioškin.
On se stoga zalaže za važnost što ranijeg dijagnostikovanja neurodegenerativnih poremećaja, kao i važnost uzimanja u obzir simptoma koji zapravo mogu biti predznaci ovih bolesti.
Ovi simptomi uključuju blagi gubitak pamćenja, manje probleme sa prostornom orijentacijom, poteškoće u obavljanju rutinskih radnji i razumevanju novih informacija.
„Ljudi mi često govore: ’Ako dođem kod tebe i dobijem dijagnozu Alchajmerove bolesti, možeš li da me lečiš?‘. Do nedavno bih rekao – teško. Imali smo nekoliko lekova koji su samo pomagali da se stvari stabilizuju u ranim stadijumima bolesti. Ali stvari su počele da se menjaju: novi lekovi koji su se pojavili u svetu pre nekoliko godina pomažu da se „izbace“ patološki proteini iz mozga“, dodaje Ilarioškin.
Akademik napominje da postojeći tretmani samo pomažu u usporavanju progresije neurodegenerativnih bolesti, ali sugeriše da će se u budućnosti stvarati novi i efikasniji lekovi.
„Na sreću, počeli su da se pojavljuju lekovi koji utiču ne samo na simptome već i na tok neurodegeneracije, što je važno“, kaže on. „Ulazimo u doba molekularne terapije povezane sa neurodegeneracijom, a da ne spominjemo aktivno razvijene metode genske terapije, posebno one namenjene genetskim bolestima.“
Ilarioškin je ponovo naglasio važnost pravilnog dijagnostikovanja oblika „kognitivnog pada“ kod pacijenta kako bi se prepisali neophodni lekovi.
„Za to je potrebno aktivno primeniti i promovisati metode rane dijagnoze“, kaže on.
Pogledajte i: