Borelj insistira da svojim rečima oblikuje realnost i kada je nešto što bi po svakom realnom merilu bilo rat protiv Rusije, on će da kaže da to nije tako zato što on tako kaže, navodi novinar i kolumnista Nebojša Malić.
Borelj je, podsećamo, pred početak sastanka šefova diplomatija članica Unije, na kome nije postignuta saglasnost o ukidanju svih ograničenja za Kijev za udare na rusku teritoriju, izjavio da niko ne želi da bude u ratu s Rusijom, ali je pozvao članice zemlje EU da dozvole Kijevu da izvodi udare evropskim oružjem na teritoriji Rusije.
„Čak i ako razmatramo mogućnost izvođenja udara na teritoriji Rusije, mi nismo u ratu sa Rusijom, niko ne želi da bude u ratu s Rusijom. Mi jednostavno podržavamo Ukrajinu“, rekao je on.
Vrhunski licemer
Prema Malićevim rečima, Borelj je vrhunski licemer.
„On misli da ako kaže da nešto nije tako, da to stvarno nije tako. Setimo se da je to čovek koji je Evropu definisao kao baštu koja mora da se štiti od džungle ostatka sveta i da za nju važe druga pravila. To je jedan od najboljih dokaza kako licemerno razmišlja. Mislim da će nam nedostajati kada ode, zato što je dovoljno arogantan da kaže, da izlane to što misli“, ističe on.
Nije Borelj jedini u Evropi koji misli na ovakav način, svi evropski političari smatraju da finansiranje, naoružavanje i obezbeđivanje obaveštajnih podataka nije ratovanje, a po svim merilima jeste, dodaje Malić.
„Jedino što ih vadi u celoj ovoj priči jeste da su Rusi spremni da tolerišu tu fantastiku jer im svo to zapadno naoružanje u stvari nije neka velika pretnja. Ali, pitanje je kada će to strpljenje da se primakne svom kraju, i onda će da bude „jao, šta nam uradiste, trebalo je nešto da kažete!““.
Borelj priznaje da su evropske zalihe naoružanja istrošene i da bi države trebalo da ih popune, navodeći da cilj od milion komada municije kalibra 155 milimetara još uvek nije dostignut, ali da se sada proizvodi 700 000 komada municije ovog kalibra.
Malić smatra da bi španski istraživački novinari trebalo da istraže u šta je Borelj uložio svoj novac i ne bi ga začudilo, kako kaže, da se ispostavi da je silne novce uložio u proizvodnju oružja ili municije.
Tužna je činjenica da je Evropa deindustrijalizovana kao deo uklapanja u novi američki svetski poredak baziran na takozvanim pravilima i sad ne može da proizvede municiju sve i da hoće, kaže naš sagovornik.
„A to što je u Ukrajinu poslala sve što je imala i nikakvu razliku na terenu nije napravila, to bi normalnom svetu trebalo da bude dokaz da nešto ne funkcioniše kako treba. Nažalost, ljudima koji nisu spremni da registruju fizičku realnost onakvu kakva jeste, nego smatraju da je mogu promeniti svojim rečima i mislima, to ne pomaže“, dodaje on.
Evrobirokratija – hobotnica gde jedan pipak ne zna šta radi drugi
Šef evropske diplomatije založio se takođe za formiranje koordinacionog centra za pružanje vojne pomoći, čije bi sedište bilo u Ukrajini, dok se slanje vojnih instruktora Kijevu ne razmatra.
Za Malića, radi se o nastojanju briselske birokratije da uspostavi još jednu birokratsku strukturu koja će trajati večno, nalik na privremene institucije za sprovođenje mira u BiH, koje postoje skoro trideset godina i niko nema nameru da ukine ta tela iako su nepotrebna.
Briselska birokratija je pre sedamdesetak godina počela od bavljenja praktičnim stvarima. Međutim, pretvorila se u hobotnicu gde jedan pipak ne zna šta radi drugi, a svakog dana sve je više birokratskih poslova koje neko mora da plaća.
Koordinacioni centar za pomoć Ukrajini bio bi formiran po istom, birokratskom principu: neko će sedeti u Kijevu i primati velike pare za potpisivanje nekakvih izveštaja.
„Ali, ako nema šta da se šalje, onda nema šta ni da se koordiniše. Mislim da je to projekat za uhlebljenje nekih nesposobnih sinova, ćerki, rođaka, prijatelja, kao što Brisel inače radi. Ne mislim da će to napraviti bilo kakvu razliku na terenu.“, konstatuje naš sagovornik i dodaje da se radi o tipičnom razmišljanju evrobirokrata – napraviti komisiju i na grbaču poreskih obveznika nakačiti još nekoga.
Pogledajte i: