„Zemlje članice su odlučile da je to bilateralno pitanje o kome treba da odlučuju one zemlje koje isporučuju oružje. Strateška diskusija održana je na nivou EU, ali ministri su doneli odluku da to pitanje ostaje u nadležnosti nacionalnih vlasti“, rekao je on.
On je još dodao da je njegov stav da je neophodno Ukrajini dati mogućnost da gađa one lokacije odakle se izvode napadi na nju sa teritorije Rusije.
„Neke zemlje EU iz nekog razloga smatraju da bi ukidanje zabrane označilo naš rat sa Moskvom. Nisam saglasan sa tim, to je samo pomoć Ukrajini. Ali, neke države su takvog stava, te zajedniče evropske odluke neće biti“, podvukao je zvaničnik.
EU do sada uputila Ukrajini gotovo 44 milijarde evra pomoći
Borelj je takođe objavio da je visina vojne pomoći koju su članice EU pružile Ukrajini dostigla 43,5 milijardi evra.
Zvaničnik je takođe naglasio da je Brisel već počeo da koristi za finansiranje vojne pomoći Kijevu prihode od zamrznute ruske imovine.
„Već smo uputili 1,4 milijarde prihoda od zamrznute ruske imovine. Smatramo da će to pomoći organizovanju proizvodnje neophodne vojne opreme u Ukrajini“, istakao je Borelj.
On je takođe obećao ministrima odbrana zemalja EU da će rešiti pitanje koje tiče blokade Mađarske dodele 6 milijardi evra za plaćanje vojnih isporuka Kijevu.
Pored toga, šef evropske diplomatije je kazao da je odlučeno da se broj ukrajinskih vojnika koji se obučavaju u okviru misije EU poveća sa 60 na 75 hiljada.
Takođe, obuke se neće sprovoditi na ukrajinskoj teritoriji, već što je moguće bliže Ukrajini.
On je još najavio da će Evropska komisija, odmah nakon NATO, otvoriti kancelariju za koordinaciju vojne pomoći Ukrajini u Kijevu.
Prethodno, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj pozdravio je napad ukrajinskih jedinica na Kursku oblast, nazvavši ga „strateškom hrabrošću“ i apelovao da Kijev dobije više sistema PVO, kao i da se ukinu sva ograničenja za udare na rusku teritoriju zapadnim oružjem.
Pogledajte i: