Bila je to avionska bomba teška 4,6 tona, prečnika 1,5 metar i dužine 3,7 metara. Konstrukcija punjenja je odgovarala američkom „debeljku“ bačenom 9. avgusta 1945. na Nagasaki. U njenom centru nalazilo se 5 kilograma plutonijuma u vidu dve šuplje hemisfere, okružene „tamper“ školjkom od uranijuma-238, koja je obuzdavala lančanu reakciju u prvim trenucima eksplozije, kako bi što više plutonijuma uspeo da se detonira. Eksplozija se vršila po principu implozije – kompresije fisionog materijala upotrebom konvencionalnih eksploziva: heksogena i TNT-a.
Sredstvo osiguranja mira
Za razliku od Sjedinjenih Američkih Država, Sovjetski Savez je, kao i Rusija danas, nuklearno oružje posmatrao kao sredstvo za osiguranje mira, izjavio je direktor Ruskog federalnog nuklearnog centra – Naučno-istraživačkog instituta eksperimentalne fizike (RFNC-VNIIEF) u Sarovu u Nižegorodskoj oblasti Valentin Kostjukov.
Kostjukov je podsetio da se u SAD prva atomska bomba pojavila 1945. godine, a prva britanska atomska bomba testirana je 1952. godine.
Prema njegovim rečima, početkom 1950-ih, u „sedištu“ sovjetske nuklearne industrije, Prvoj glavnoj upravi pri Savetu ministara SSSR-a, pripremljen je zbornik „Istorija ovladavanja atomskom energijom u SSSR-u“, gde je pisalo sledeće:
„Atomska bomba u rukama sovjetskog naroda je garancija mira. Indijski premijer Nehru ispravno je ocenio značaj sovjetske atomske bombe, rekavši: ‘Značaj atomskog otkrića može pomoći u sprečavanju rata’“.
„Ovako je progresivni svetski političar gledao na rusku bombu, a tako je na ‘problem bombe’ gledalo i sovjetsko rukovodstvo“, primetio je Kostjukov.
On je dodao da je šef Specijalnog komiteta Lavrentij Berija više puta je govorio da „atomsku bombu moramo da imamo, ali to ne znači da ćemo je upotrebiti“.
Atomska bomba za SAD ─ sredstvo diktature
Za SSSR, bomba je bila samo deo atomskog problema, primetio je Kostjukov.
„Oružana strana atomskih radova pokazala se kao glavna utoliko što je ovu stranu učinio glavnom, ugrožavajući bezbednost Sovjetskog Saveza, sâm Zapad, na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama. U istoj zbirci piše: U SAD atomski problem je veliki i profitabilan biznis. Atomski problem u Sovjetskom Savezu nije biznis ili strašilo, već jedan od najvećih problema našeg vremena... Da ne postoji pretnja atomskim napadom... sve snage naučnika i tehničara bile bi usmerene na korišćenje atomske energije za razvoj miroljubivih sektora nacionalne privrede. I to nije bila deklaracija – prva industrijska nuklearna elektrana na svetu je puštena u rad u SSSR-u“, istakao je on.
Prema Kostjukovu, u SAD na atomsku bombu se „zvanično gledalo kao na sredstvo diktature, kao na oružje za nuklearni napad na SSSR“.
„Sovjetski Savez je posmatrao nuklearno oružje kao faktor stabilizacije i obuzdavanja potencijalne zapadne agresije“, naglasio je on.
„Tako je bilo pre tri četvrti veka, tako je i danas. Mi i dalje radimo za mir i obezbeđivanje globalne stabilnosti“, zaključio je Kostjukov.
Kako je ranije izjavio predsednik Rusije Vladimir Putin, nuklearna industrija daje ogroman doprinos stvaranju najnovijeg oružja, koje nema analoga i može pouzdano da obezbedi nuklearni paritet i odbrambenu sposobnost Rusije.
Sa svoje strane, generalni direktor državne korporacije „Rosatom“ Aleksej Lihačov istakao je da je obezbeđivanje odbrambene sposobnosti zemlje i politike države u oblasti nuklearnog obuzdavanja glavni zadatak ruske nuklearne industrije tokom čitave njene istorije, a da „Rosatom“ dugi niz godina u potpunosti ispunjava državne odbrambene naloge.