Sa ovim otkrićem broj virusa iz glečera porastao je oko 50 puta, prenosi portal YaleEnviroment360.
„Ovo otkriće u najmanju ruku sugeriše potencijalne veze između virusa i klimatskih promena“, rekao je Žiping Žong, stručnjak Državnog univerziteta Ohaja i glavni autor istraživanja.
Naučnici veruju da je zagrevanje eliminisalo neke uobičajene viruse, a da su novi vetrovi doneli viruse iz daljine, možda sa Arktika i Bliskog istoka.
Kako se navodi, virusi iz glečera verovatno su uticali na druge mikrobe, što je dovelo do promena u lancu ishrane. Istraživači kažu da bi virusi iz glečera mogli da daju više podataka o tome kako se život razvijao tokom ranijih promena.
Glečeri arhiviraju informacije o klimi i ekosistemima, uključujući i mikroorganizme. Međutim, dugoročna ekogenomska dinamika ili biogeografija dobro očuvanih virusa i njihovih paleoklimatskih veza ostala je neistražena.
"Koristili smo metagenome da rekonstruišemo genome virusa, koji su se razvijali tokom tri ciklusa kada se klima menjala iz hladne u toplu tokom više od 41.000 godina, a koji su očuvani u glečeru Gulija na Tibetanskoj visoravni. Izvukli smo genome 1.705 taksonomskih jedinica. Zajednice virusa se značajno razlikuju tokom hladnih i toplih klimatskih uslova, a najrazličitija zajednica postojala je pre oko 11.500 godina tokom velike klimatske tranzicije iz postlednje glacijalne faze u holocen", navodi se u studiji objavljenoj u Nejčr džiosajens.
Iako istraživači upozoravaju da su mnogi virusi koji se oslobađaju topljenjem glečera opasni, virusi otkriveni u glečeru Gulija ne predstavljaju opasnost, tvrde naučnici. Kako kažu, ovo rade da bi imali više podataka o njima kada se glečeri otope.
„Led glečera je veoma dragocen i mi nemamo često velike količine materijala potrebnih za istraživanje virusa i mikroba“, rekao je Žong.
Pogledajte i: