Tako je on prokomentarisao upozorenje direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafaela Grosija da u regionu Kursk postoji ozbiljan rizik od nuklearnog incidenta.
„Šta je za nas važno? Važno je to što je on video i potvrdio da su se ti napadi desili... On je precizirao da je napada bilo, da je to opasno, jer se u blizini vode borbena dejstva. I tu se radi na dva pravca: jedan preko sponzora Ukrajine gde se kaže ‘idemo oprezno, to je opasno’ - i to se radi van očiju javnosti. Drugo, sada će im biti teže da organizuju provokacije, zato što je već došao čovek od ugleda i izneo svoje ocene. Jasno je da ako nešto tog tipa prirede, biće im teže da se izvuku... I u tom smislu, mislim da je za nas ovo tako mala, taktička, ali prilično ozbiljna diplomatska pobeda“, ocenjuje Haščenko.
Grosi je obišao rusku nuklearnu elektranu Kursk, koja je više puta bila meta ukrajinskih snaga, na šta je Moskva ukazivala. Nuklearka je udaljena samo 40 kilometara od mesta gde se vode borbe ruskih i ukrajinskih snaga, koje su počele 6. avgusta ukrajinskim upadom u rusku Kursku oblast.
Grosi je ruske tvrdnje potvrdio u znatnoj meri, ukazujući na tragove napada dronovima u području elektrane.
„Ova poseta odgovara ovlašćenjima i ulogama koje bi šef jedne tako ugledne organizacije kao što je IAEA trebalo da ima. Sa formalne tačke gledišta, on nije mogao a da ne dođe u ovu posetu, s obzirom na to da je ugrožena jedna od najvećih nuklearki u Evropi, što može dovesti čak i do globalne katastrofe. Dakle, morao je to učiniti i obećao je da će to učiniti… On svakako mora da opravda svoju platu i to je formalnost koja je bila neophodna, ali iz njegovih izjava još ne vidimo da je on dao izveštaj o ozbiljnosti problema, jer i dalje izbegava da govori o tome ko je odgovoran za pretnju vezanu za Kursku nuklearku. On je rekao da postoji ozbiljna pretnja od nuklearnog incidenta zbog napada dronovima, ali iz nekog razloga nije precizirao ko je izvršio napad dronovima“, kaže ruski ekspert Anton Grišanov.
Ruski eksperti ističu da je jasno ko usmerava dronove na kritičnu infrastrukturu, dok je Kremlj precizirao da je krivica ukrajinske strane za eskalaciju nuklearne opasnosti u Kurskoj nuklearnoj elektrani više nego očigledna, a da je Zapad “do guše” i direktno umešan u ukrajinski sukob.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je dodao da se IAEA iz očiglednih razloga poziva na nedostatak ovlašćenja da proglasi odgovorne za napade na nuklearnu elektranu.
Stručnjaci napominju da je Grosijeva poseta nuklearnoj elektrani važan korak, ali sumnjaju da će to zaustaviti napade ukrajinske vojske.
Može li Grosi da utiče na Kijev
Šef Rosatoma Aleksej Lihačov je rekao da je sa Grosijem postignut dogovor o „hitnom odgovoru IAEA na bilo kakvu pojavu agresije“ protiv Zaporoške i Kurske nuklearke. Na pitanje šta to sušinski znači i kakve mere može preuzeti IAEA da bi se zaustavili ti napadi, Grišanov kaže:
„On može dati preporuke višim instancama, može pokrenuti raspravu u okviru Ujedinjenih nacija, ali on to neće učiniti, jer je pod pritiskom Sjedinjenih Američkih Država i, u nekom smislu, politički ostaje figura koja je zavisna od Zapada. Ipak, važno je da nastavimo da sarađujemo sa njim kako bi on mogao da iznese stav međunarodnoj zajednici da postoje realne pretnje po Kursku i Zaporošku nuklearku. Međutim, ne treba gajiti iluzije, posebno zbog toga što vidimo da on izbegavaja diskusiju o akutnim temama, o prljavoj bombi...“.
Postoje saznanja da ukrajinska vojska priprema napad prljavom nuklearnom bombom, a u planu je da se napadi izvedu na mestima gde se čuva istrošeno gorivo za nuklearne elektrane.
Tu informaciju je potvrdio i neimenovani predstavnik ruskog vojnog resora koji je rekao da su zarobljeni ukrajinski vojnici priznali da se priprema napad na Kursku i Zaporošku nuklearnu elektranu.
Takođe su potvrdili da je meta da se dignu u vazduh skladišta za istrošeno nuklearno gorivo i da su već dopremljene bojeve glave sa radioaktivnim supstancama.
Ukrajinski napadi na nuklearke
Ukrajinske snage već duže vreme izvode napade na nuklearne objekte. Meta njihovih napada do sada je pretežno bila Zaporoška nuklearka, inače najveći nuklearni objekat u Evropi. Ipak, odnedavno, meta je postala i Kurska nuklearna elektrana.
Jedan od komandata „Ahmata“, čije se jedinice bore u Kurskoj oblasti nakon upada Ukrajine u ovu oblast, rekao je da je Kijev planirao da zauzme nuklearku. To je, prema njegovim rečima, bio jedan od ciljeva napada na ovu oblast, nakon čega su Ukrajinci planirali da pregovaraju sa Rusima, nadajući se da će biti u boljoj poziciji.
Istovremeno, Rusija redovno snabdeva IAEA svim neophodnim dokumentima o stanju nuklearnih objekata u Rusiji u cilju sprečavanja većeg incidenta koji bi mogao dovesti do terorističke aktivnosti Kijeva.
Grosi je najavio da će sledeće nedelje otputovati u Kijev, gde će se sastati sa Vladimirom Zelenskim, sa kojim će razgovarati o situaciji.
Bivši deputat Vrhovne rade Ukrajine Spiridon Kilinkarov ocenjuje da pitanje nuklearne bezbednosti u zoni specijalne vojne operacije ne treba da se rešava u Kijevu, jer smatra da su male šanse da će predstojeći susret Grosija sa Zelenskim doneti bilo kakve rezultate, istovremeno ističući da su invaziju na Kursku oblast planirale zapadne zemlje.