Ovako za Sputnjik nameru savetnika američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivena, koji se nalazi u dvodnevnoj poseti Pekingu, ocenjuju profesorka Fakulteta političkih nauka dr Dragana Mitrović i novinar i spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović.
Saliven se u Pekingu sastaje sa kineskim šefom diplomatije i članom Politbiroa KP Kine zaduženim za međunarodne odnose Vang Jiem, a kako američki mediji prenose, jedan od zadataka mu je i da utanači susret dvojice lidera, pre nego što Bajdenu u januaru iduće godine istekne mandat i u Ovalni kabinet se useli neko od njegovih naslednika – Kamala Haris ili Donald Tramp.
Nikakav efekat od Bajdenove posete Kini
„Moje mišljenje je da neće doći do takve vrste dogovora. Možda američka strana to želi i sugeriše, ali bila bih iznenađena kada bi kineska strana na to pristala“, smatra Dragana Mitrović, dodajući da kineska strana sigurno ne bi želela da se stavlja na neku od strana na izborima za predsednika SAD.
Korkodelović, pak, navodi da bi Si i Bajden mogli da se sretnu već u novembru, na samitu Grupe 20 u Rio de Žaneiru. Međutim, Bajden će tada već biti prošlost.
„To će biti dve nedelje posle izbora i Bajden će samo figurirati kao predsednik SAD“, kaže on.
Sastanak u Rio de Žaneiru i ne bi bio ono čime bi Bajden bio zadovoljan, jer on je prvi predsednik SAD u skoro pola veka koji nije posetio Peking. Od vremena Džimija Kartera, koji je u Beloj kući boravio između 1977. i 1981. svi američki predsednici barem su jednom posetili Kinu. Prema rečima Dragane Mitrović, to je znak koliko se Bajdenova administracija traljavo bavila jednim od najvažnijih pitanja – američkim odnosima sa Kinom. Prema Korkodelovićevim rečima, zbog toga bi Bajden želeo da u svoju biografiju upiše da je makar jednom bio u Pekingu. Zato se i pominje da bi u januaru mogao da poseti kinesku prestonicu.
„Ali čak i ako bude došao u Peking u januaru, malo toga će moći da kaže, a ništa neće moći da obeća, jer ne može da se obaveže u ime nastupajuće administracije, čak i u slučaju da pobedi Kamala Haris. Jer, to bi ipak bila druga administracija. Bajden ne može da preuzme odgovornost za nju, tako da su očekivanja od te posete mala“, konstatuje Korkodelović.
Mogu li odnosi dve zemlje da izdrže izbore
Odgovor na pitanje zašto baš sada Saliven dolazi u Peking možda leži u tome što nastupaju, kako Korkodelović kaže, osetljiva vremena – predizborni period, kada u SAD jača retorika oko svih pitanja koja mogu da utiču na izbore. Sa druge strane, postoji saglasnost obe glavne američke partije prema Kini, kao glavnog konkurenta SAD.
„Vremena su osetljiva, ona će takva biti i u tranzicionom periodu, od novembra do januara, kada bude nastupala nova administracija, a novoj administraciji će biti potrebno nekoliko nedelja ili meseci da se potpuno kompletira. Znači, nailazi jedan period od najmanje pola godine kada će biti veoma važno da ne dođe do nekih velikih turbulencija u odnosima koji nisu nimalo sjajni i koji će ovakvi, zategnuti (ili konkurentski) biti i u narednim decenijama“, kaže Korkodelović.
Prema njegovom mišljenju, Saliven je u Peking došao kako bi video kako kinesko-američki odnosi mogu da budu dovoljno stabilni da izdrže do konsolidovanja nove administracije.
Kako Dragana Mitrović napominje, akutna sporna pitanja u kinesko-američkim odnosima odnose se na Južno kinesko more, Tajvan, a Amerikanci će tokom Salivenove posete sasvim sigurno želeti da na dnevni red stave i navodnu kinesku podršku Rusiji u Specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini.
„U isto vreme, Kina zahteva odgovorno ponašanje SAD, misleći pri tom na gotovo redovno stavljanje sve većeg i većeg broja kineskih naprednih tehnoloških kompanija na listu sankcionisanih kompanija od strane SAD. Kina je naravno nezadovoljna takvim ponašanjem i ona će svakako insistirati da i to bude na dnevnom redu ovih razgovora“, objašnjava ona.
Amerikanci žele da pokažu da su aktivni i da se trude da učine ono što je do njih, kako bi se ozbiljna i duboka komunikacija nastavila. Na susretu dva predsednika u San Francisku novembra 2023. dogovoreno je da mehanizam za održavanje odnosa i komunikacije bude uvek aktivan, podseća naša sagovornica. Ona sprečava da se rivalstvo, koje je žestoko na mnogim nivoima pretvori u sukob i da ugrozi čak i čitav svet.
Saliven i Vang su se od početka Bajdenovog mandata sreli pet puta, ali, kao i njegov šef, ni Saliven do sada nije dolazio u Peking. Poslednji savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika koji je zašao među zidine Zabranjenog grada bila je Kondoliza Rajs, savetnica za nacionalnu bezbednost baraka Obame, 2016. Poslednji američki predsednik koji je posetio Kinu bio je Donald Tramp.
Pogledajte još: