Karanović je gotovo čitav opus posvetio kreativnom dijalogu fotografije i grafike, počev od perioda u kom se školovao. Prvu deceniju svog stvaralaštva posvetio je umetnosti portreta, pa se sedamdesetih i osamdesetih godina usredsredio na fotografisanje umetnika u ambijentu njihovih ateljea, ozračenih kreativnom atmosferom.
U svojoj foto arhivi Karanović je sačuvao manji broj radova iz ovih ciklusa, ali su danas umetničko-istorijska svedočanstva portreti Radomira Reljića, Matije Vukovića, Stojana Ćelića, Bore Iljovskog, Peđe Milosavljevića, Halila Tikveše, Stevana Kneževića, Marka Krsmanovića, Miodraga Rogića i drugih.
Izložba „Dokumenti vremena" predstavlja poetsku liniju tipičnu za Karanovićeve rane radove očitu u kadriranju psihološke osobenosti, spontanosti, prijateljske atmosfere i poverenja portretisanog u autorski koncept fotografskog dokumenta i autentičnog umetničkog rada, naveli su organizatori izložbe.
Karanović je imao značajnu ulogu kao promoter novog pogleda na fotografsku umetnost i njen umetnički status. On je svoja uverenja manifestovao sopstvenom umetničkom praksom, kao i pedagoškim radom na Akademiji umetnosti i Novom Sadu, a potom i na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Danas radi kao profesor emeritus.
Obeležavajući 75 godina rada Grafički kolektiv deo programa posvećuje „Tradiciji za budućnost" fokusirajući značajne umetničke faze i stvaralačke ličnosti koje su kreativnom misijom tokom decenija obeležili život ove Kuće umetnika i nacionalne kulture.
I izložba „Dokumenti vremena", izbor iz opusa Branimira Karanovića nastajalog tokom pet decenija, izdvaja značajan stvaralački segment koji je deo naše istorije umetnosti i kulture i 20. veka.