Nije isključeno da Kurti još koji put poseti SAD i pruži podršku Demokratama, jer, ako visoke državne funkcije u Vašingtonu zauzmu Republikanci, premijer privremenih prištinskih institucija naći će se u problemu, ističe naš sagovornik.
Jedan od najbližih saradnika Donalda Trampa, Ričard Grenel, koji je viđen za mesto državnog sekretara, jasno je u nekoliko navrata rekao ko u ovom delu sveta pravi probleme i iz tih izjava jasno je i zašto je Kurti otišao u Čikago na konvenciju Demokratske stranke, kaže Trklja. Ukoliko bi pobedio Tramp,Kurtijeva politika suočila bi se sa mnogo ozbiljnijom pretnjom nego što su saopštenja lokalnih američkih diplomatskih predstavništava.
Obame preuzele šou od Kamale
Što se same konvencije tiče, šou su, prema Trkljinim rečima, pokupili Obame – bivši predsednik Barak i njegova supruga Mišel, koji su bili glavni govornici na skupu, a ne kandidatkinja Kamala Haris. Razloge za tako nešto naš sagovornik nalazi u tome što je Harisova preko noći postala kandidat.
„Kada su Demokrate shvatile da Džo Bajden nema nikakve šanse da dobije izbore, desetak dana su grozničavo tražili rešenje. Postoji nekoliko svedočenja kako su Nensi Pelosi i Barak Obama razgovarali ko će da bude taj kandidat i tada su odlučili da će najmanja šteta biti ako to bude Kamala Haris“, navodi Trklja.
Problem sa Kamalom Haris je taj što ona nema program, odnosno za sada ga niko nije čuo. Sa druge strane, ne poznaje spoljnu politiku i Republikanci s pravom tvrde da Demokratska stranka odavno nije imala tako slabog kandidata, dodaje on.
Demokratska konvencija pokazala je da Kamala Haris nije lider Demokrata, nego drugi iz pozadine upravljaju ovom mašinom – nekoliko kongresmena, Nensi Pelosi, bračni par Obama i nekoliko ljudi iz okruženja porodice Klinton.
Hilari Klinton nije na konvenciji bila toliko uočljiva, jer porodica Klinton je odstranjena iz vođstva Demokratske stranke, a njihovo mesto preuzele su Obame. To se vidi i po tome što su svi čekali potvrdu Baraka Obame da Džo Bajden neće biti predsednički kandidat, kaže Trklja.
U čemu su se saglasili Dodik i direktor CIA
Nakon posete direktora CIA Vilijema Bernsa Sarajevu, mediji u Federaciji BiH pišu kako je predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik „resetovao“ svoje stavove, na naslovne strane stavljajući deo njegove izjave da Banjaluka poštuje suverenitet BiH. Pri tome ispuštaju iz vida da je Dodik to i ranije govorio, a ispustili su i drugi deo rečenice, da je suverenitet BiH vezan za slovo Dejtonskog sporazuma.
Prema Trkljinom mišljenju, najvažnije u susretu Bernsa i Dodika je to što je naglašeno da snage bezbednosti Republike Srpske sarađuju sa američkim snagama bezbednosti u pogledu borbe protiv islamskog fundamentalizma. Naš sagovornik podseća da je pre oko pola godine uhapšen bivši šef tajne službe BiH Osman Mehmedagić Osmica upravo na osnovu podataka koji su dobijeni iz Amerike.
„Amerikanci znaju da u BiH deluje i iranska služba, da deluju i ljudi bliski Saudijskoj Arabiji i da je taj teren pogodan za razvoj nečega što može da ugrozi zapadne interese, ne samo u Evropi, nego i u Americi. Ako vratimo film unazad, setićemo se da su ljudi koji su izveli 11. septembar i uništili kule bliznakinje u Njujorku, pre toga boravili u Bosni, da su prve, inicijalne informacije o njima stigle odavde“, navodi Trklja.
Bošnjački mediji Bernsovu posetu žele da prikažu tako kao da je Dodik promenio ćurak, međutim, predsednik Srpske se slaže sa direktorom CIA zato što rade isti posao vezano za islamski ekstremizam, zaključuje Trklja.
Celokupnu emisiju „Od četvrtka do četvrtka“ možete pogledati na veb portalu Sputnjik Srbija ili na platformi Odisi.