Naime objavljena je poruka tadašnjeg narodnog komesara unutrašnjih poslova SSSR Lavrentija Berije narodnom komesaru odbrane Klimentu Vorošilovu od 13. januara 1940. godine koja sadrži informacije koje je Moskvi predao sovjetski obaveštajac iz Pariza, u to vreme čuveni Lev Vasiljevski.
„Na poslednjoj sednici Vrhovnog vojnog saveta doneta je odluka da se započnu vojne operacije protiv SSSR-a. Na osnovu ove odluke pokrenuta je oštra antisovjetska kampanja u svim novinama kako bi se javno mnjenje pripremilo“, naveo je Berija u poruci koju je poslao u trenutku kada je Sovjetski Savez bio u ratu sa Finskom.
Među onima koji su podržavali rat bili su francuski generali Vejgan i Gamelin, kao i britanski feldmaršali Gort i Ajronsajd, koji su zaključili da bi trebalo iskoristiti sovjetsko-finski rat kako bi uvukli neutralne zemlje sa ciljem da se SSSR napadne ne samo sa Kavkaza već i sa severa.
Potrebno je bilo da se u Finsku pošalje vojska iz Kanade, imajući u vidu da je jedna kanadska divizija već stigla u Englesku, zatim da se zauzme luka Petsamo kako bi se od nje napravila baza za operacije protiv Murmanska i Arhangeljska, a glavni zadatak je bio da se zauzme Lenjingrad što bi, prema njihovom mišljenju, bio strahovit udarac na SSSR.
Berija je, pozivajući se na obaveštajne podatke, takođe napisao u poruci i da je u planu od samog starta da se protiv SSSR napravi takozvana nacionalna ruska vlada i objavi opšta mobilizacija „belih emigranata“.
„Sve su novine pune članaka o navodno velikim porazima Crvene armije u Finskoj, objavljuju se brojne fotografije iz dokumentarnih filmova“, pisao je Berija i dodao da je u tu svrhu proteklih dana poslato 400 aviona, 200 tenkova i 6.000 vojnika iz Bordoa u Finsku.
U objavljenim dokumentima navodi se i kako bi opravdali napad na SSSR, Engleska i Francuska su pripremali akciju uz pomoć lažnih vesti.
Dokument iz arhive ukazuje da je Engleska, uz podršku Francuske, htela da izda zbirku materijala kako bi se predstavilo kao da je SSSR odgovoran za događaje koji su doveli do Drugog svetskog rata, dok bi London i Pariz, uprkos realnim činjenicama, ostali „neukaljani“.
Dokument „Agencijski izveštaj o pokušajima Britanaca i Francuza da pripreme i objave 'Plavu knjigu'“ o anglo-francusko-sovjetskim pregovorima u kojoj svu krivicu svode na SSSR od 27. januara 1940. godine je takođe objavljen na sajtu Predsedničke biblioteke.
Knjiga je trebalo da dokaže svetu da, dok je Engleska pošteno pregovarala sa Sovjetskim Savezom i nameravala da zaključi pakt, boljševici su sve vreme igrali dvostruku igru i potpisivanjem sovjetsko-nemačkog ugovora pokrenuli Evropski rat.
Informacije o tim planovima je Moskvi dostavio Gaj Verdžes, član legendarne „Kembridž petorke“, grupe sovjetskih obaveštajnih agenata koji su delovali u inostranstvu.
Verdžes je 1940. godine bio službenik britanske obaveštajne službe MI6 i radio je u odeljenju koje se bavi širenjem dezinformacija i aktivnim spoljnopolitičkim operacijama. On je Moskvi preneo informacije koje ukazuju da je Velika Britanija zainteresovana za sukob nacističke Nemačke i SSSR-a.
Ideja o zbirci se rodila odmah po izbijanju sovjetsko-finskog rata krajem novembra 1939. godine, ali nikada nije objavljena – ni Velika Britanija ni Francuska nisu imale vremena za nju zbog vojnih uspeha Nemačke u zapadnoj Evropi 1940. godine. A do tada je rat između SSSR-a i Finske već bio završen.