Bela kuća razmatra mogućnost revidiranja vojne pomoći Kijevu, navodno zbog ukrajinske operacije upada u rusku Kursku oblast, piše „Vašington post“. Američki činovnik, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je u ovom listu da su u toku razgovori između članova američke administracije o korekciji količine predstojećih paketa i isporuke vojne pomoći Kijevu.
Politički savetnik, analitičar i poljnopolitički urednik američkog časopisa „Hronikls“ Srđa Trifković smatra da ovo „revidiranje“ nije značajno samo po sebi, iako je nova predviđena suma od 125 miliona dolara relativno minorna u poređenju sa dosadašnjih 55 milijardi koliko su samo SAD obezbedile Kijevu.
Nevidljive niti uticaja vojno-industrijskog i kongresnog kompleksa jednostavno ne mogu sebi da dozvole taj luksuz da političkom odlukom okončaju sukob koji se za njih pokazao izuzetno lukrativnim. Devedeset odsto tih sredstava, objašnjava Trifković, ionako nikada ne napušta američko tlo i samo biva prebacivano sa računa Pentagona, Stejt dipartmenta ili Federalne Vlade na račune „Martina“, „Boinga“ ili nekog drugog proizvođača dalekometnih municija.
Ovde vidimo na delu jedan pažljivo iskoreografisani paket dividendi za nesumnjivo teatralno ,,uspešnu" ukrajinsku operaciju u kurskoj oblasti. Kad kažem teatralno uspešnu, to znači da ona sa stanovišta strateškog pomaka nema neki naročit vojni značaj i za ratište u celini to je minorni događaj, ali nesumnjivo ima veliku upotrebnu vrednost u propagandističkom i psihološkom smislu, rekao je Trifković za Sputnjik.
Vojna pomoć koju su države poslale Ukrajini
Šta Amerika želi?
Donedavna zamenica američkog predsednika i sadašnji predsednički kandidat Kamala Haris posvetila je svega jedan minut svog predizbornog govora za rat u Ukrajini. Sputnjikovi analitičari ocenjuju da Ukrajina nikada nije ni bila veliki interes američkog naroda, već da im je servirana od strane političke klase, te ovo ne treba da iznenađuje.
Što se Kamale Haris tiče, njen fokus je samo i isključivo na domaćem biračkom telu. Popularnost spoljnih angažmana nikada nije bila naročito visoka, pogotovo ne u predizbornoj godini, a mislim da ona niti poznaje problematiku sukoba u Ukrajini, niti bi njeni savetodavci želeli da se ona njime uopšte bavi, kaže Trifković.
Sa stanovišta funkcionisanja permanentne ili duboke države u SAD, dodaje on, i te kako postoji interes da se agonija ukrajinskog rata nastavi što duže, a da kraj nije na pomolu.
Predsednički kandidat Demokrata, Kamala Haris, maše publici na Nacionalnoj konvenciji Demokrata u Čikagu, avgust 2024. godine.
© Tanjug / AP/ Gabrielle Lurie
Može li Tramp da presudi?
Trifković veruje da bi sitaucija bila nešto drukčije u slučaju Trampove pobede, budući da bi njegov fokus nesumnjivo bio više usmeren na Bliski istok, ka Iranu, ka Južnom kineskom moru i Kini. Ipak, naš sagovornik smatra da je takav ishod izbora malo verovatan.
Isti trikovi upotrebljeni na američkim izborima 2020, uključujući i poštansko glasanje i žetve glasova u predgrađima siromašnih gradova poput Detroita i Milvokija iskoristiće se na potpuno isti način na koji je obavljeno novembra 2020. godine kako bi osigurali Trampov gubitak na izborima.
Izbori u Americi, glasanje u Nju Jorku
© Sputnik / Alexey Filippov
Opstrukcije mirovnih pregovora
Naš sagovornik ističe činjenivu da se najava novog, iako „revidiranog“, paketa američke vojke pomoći Ukrajini vremenski poklapa sa dolaskom indijskog premijera Narendre Modija u Kijev, koji je izjavio da dolazi u pokušaju da pronađe osnovu za početak mirovnih pregovora, što nikako ne može biti samo slučajnost.
Možemo čak reći da je američka odluka da objave novi paket vojne pomoći Ukrajini u trenutku kada Modi u Kijevu pokušava da pregovarački proces pokrene sa mrtve tačke samo po sebi predstavlja svojevrsni signal pa čak i šamar indijskom premijeru, zaključuje Trifković.
Pogledajte i: