Ovako diplomata i spoljnopolitički analitičar Zoran Milivojević komentariše posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Srbiji, koja je najavljena za 29. i 30. avgust. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ugostiće francuskog kolegu pet meseci nakon što je bio u zvaničnoj poseti Parizu, a to će biti druga Makronova poseta Srbiji u poslednjih pet godina.
Prilikom otvaranja Olimpijskih igara Vučić je rekao da bi Makron mogao da poseti Srbiju početkom septembra, a Jelisejska palata je najavila da će teme razgovora biti saradnja na poljima ekonomije, zdravstva, energetike, kulture i veštačke inteligencije.
I Vučić i Makron su u ranijim izjavama sugerisali da bi jedna od glavnih tema susreta mogla da bude kupovina francuskih borbenih aviona Rafal, za šta je Vučić još prošle godine rekao da se radi o najvećem izdvajanju srpskog vojnog budžeta u iznosu i do tri milijarde evra.
Francuska Srbiju vidi kao ključnog partnera u regionu
Prema Milivojevićevim rečima, Srbija kao dominantna država regiona dobija na značaju kada se uzmu u obzir krizna žarišta u Evropi i svetu, kao i to da se stvari ne odvijaju u skladu sa zapadnim interesima, posebno u Ukrajini. Zato, kako kaže, nije slučajno što je Beograd posetio i direktor CIA-e Vilijam Berns i što će krajem avgusta doći Makron. Uticaj Srbije jača kako jača kolektivni Jug, a kolektivni Zapad ima sve više problema.
Makron neće odustati od priznanja kosovske nezavisnosti – od toga ne odustaje ni mađarski premijer Viktor Orban, pa se ponaša kao da Mađarska nije priznala nezavisnost južne srpske pokrajine, ističe naš sagovornik.
„To je prosto stav koji se ne menja i (Makron) neće odustati od onih strateških stavova vezanih za ovaj region i za poziciju Srbije kada je reč o evro i evroatlantskim integracijama. Ali, rekao bih da je težište na evrointegracijama. Francuska razume stav da je Srbija vojno neutralna i da nema nameru da ulazi u NATO. I mislim da je to jedan od elemenata uspona naših političkih odnosa“, kaže on.
Da će težište razgovora biti na evropskim, a ne na atlantskim integracijama Milivojević potkrepljuje stavom da i sama Francuska ima drugačiji, kako kaže, iznijansiraniji stav prema NATO i američkom mešanju u evropska pitanja. Makron, kada je reč o odbrani, pokušava da se vrati degolovskoj politici francuske autonomije o odbrambenim pitanjima.
„Drugo, ono što je nesporno, Francuska vidi svoj interes na ovim prostorima, želi svoje mesto u evropskoj politici, nije spremna da prihvati dominaciju Nemačke u EU, a Srbiju kada je reč o tome, u ovom regionu vidi kao ključnog partnera. To treba da se materijalizuje kroz jačanje političkih odnosa, ali i ekonomskih“, smatra Milivojević.
Šta motiviše Srbiju i Francusku da sarađuju
S druge strane, Srbija u Francuskoj vidi jednog od boljih sagovornika među zapadnim silama – tu su prisutni i elementi tradicije – ako izuzmemo agresiju NATO-a iz 1999. i priznanje kosovske nezavisnosti, dve zemlje nemaju istorijskih opterećenja.
„Treba podsetiti da je Kraljevina Jugoslavija uporište tražila u francuskoj politici i bila je oslonjena na francusku politiku. Tako da su to koreni na koje se i jedna i druga strana pozivaju u građenju političkih odnosa“, napominje Milivojević.
Osnova savremenih francusko-srpskih odnosa je sporazum o strateškom partnerstvu, dodaje on.
„Poseta francuskog predsednika bilo kojoj zemlji ima težinu i značaj. Ne treba da zaboravimo da je kineski predsednik u Evropi upravo posetio Pariz i da je iz Pariza došao u Beograd, a odavde u Budimpeštu. Kada to uzmete u obzir, vidite da francuska pozicija ima određene nijanse i razlike u odnosu na ponašanje užeg jezgra kolektivnog Zapada, na čelu da Sjedinjenim Državama“, ocenjuje Milivojević.
Upravo te razlike su motiv i za jednu i za drugu stranu za saradnju. U slučaju Srbije, stvari su jasne – ona traži sagovornika među zapadnim silama, a Francuska je ipak kakva-takva vrsta garanta srpskih interesa – moglo se videti da je francuski stav imao uticaja kada je sprečen hitan prijem tzv. Kosova u Savet Evrope.
„Kada je reč o ekonomiji, ona ide po principu spojenih sudova. Dobri politički odnosi podrazumevaju i dobre ekonomske odnose i obrnuto. Bilo je ranije reči o vojnoj saradnji, energetici i nekim drugim pitanjima. To će sigurno biti na dnevnom redu. Trebalo bi očekivati da se sve ono što je ranije potpisano ovom posetom valorizuje, a i dopuni nekim drugim sporazumima“, zaključuje Milivojević.
Pogledajte i: