„Entuzijazam za podršku ukrajinskim ratnim naporima jenjava u Vašingtonu, a sve manje zalihe američkog oružja navelo je Kongres da početkom ove godine obustavi isporuke Ukrajini, što je dovelo do gubitaka na bojnom polju“, pišu konsultant u odeljenju za političko planiranje Ministarstva spoljnih poslova Francuske Đovana di Majo i šef pariskog ogranka Evropskog saveta za spoljne odnose Selija Belin.
Prema njihovim rečima, američka „javnost vrši pritisak na SAD da odustanu od navike vođenja beskonačnih ratova, što je dovelo do haotičnog i loše koordinisanog povlačenja iz Avganistana 2021. godine i može dovesti do podjednako ishitrene odluke o prekidu podrške Ukrajini“.
Konstatujući proukrajinski stav potpredsednika SAD Kamale Haris, koja je prihvatila nominaciju Demokratske stranke da bude njen kandidat na predsedničkim izborima u SAD u novembru, autori naglašavaju da, čak i ako pobedi i pokrene dodelu nove pomoći Kijevu, to će svejedno naići na otpor republikanaca u Kongresu, koji promovišu tezu da je „Amerika na prvom mestu“.
Osim toga, ukoliko bivši predsednik Donald Tramp bude ponovo izabran, mogao bi da natera ukrajinske vlasti da pristanu na teritorijalne ustupke kako bi brzo zaključili sporazum sa Ruskom Federacijom, piše časopis.
„Tramp je više puta govorio da će pokušati da se dogovori sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom“, podsećaju autori članka.
Prema rečima di Majo i Belinove, takav dogovor bi mogao biti zaključen „najverovatnije na uštrb teritorijalnog integriteta Ukrajine“.
U materijalu se takođe navodi da su evropski lideri zabrinuti zbog mogućnosti radikalne promene američke politike u Evropi ako se Tramp vrati u Belu kuću.
Pogledajte i: