Praznik, koji se tradicionalne proslavlja širom zemlje, odobren je predsedničkim ukazom još 1994. godine. Za to vreme savremena trobojka je postala simbol nacije i ponos ruskog naroda.
Istorija ruske trobojke počela je još u 17. veku, za vreme vladavine Alekseja Mihajloviča, kada je belo-plava-crvena zastava bila podignuta na prvom ruskom vojnom brodu „Orao“. Sin cara budući imperator Petar Prvi, 1705. godine je izdao dekret prema kojem je na svakom „trgovačkom brodu“ morala da se vijori takva zastava. Mornari su trobojku koristili sve do kraja 19. veka.
Do 1883. godine u Ruskoj imperiji je bila crno-žuta-bela zastava, ali Aleksandar Treći je izdao naredbu da se „u svečanim prilikama dozvoljava ukrašavanje zgrada trobojkom bele, plave i crvene boje“. Uoči krunisanja Nikolaja Drugog, 1896. godine, ta trobojka je postala i zvanično nacionalna zastava Rusije.
U sovjetskom periodu ruske istorije državna zastava je bila crvene boje sa ukrštenim srpom i čekićem žute boje, iznad kojih se nalazila petokraka, ali raspadom Sovjetskog saveza ponovo je pokrenuto pitanje o novoj zastavi i 22. avgusta 1991. godine na vanrednoj sednici Vrhovnog saveta RSFSR trobojka bela-plava-crvena je ponovo postala zvanični simbol Rusije. Ukazom predsednika Rusije od 11. decembra 1993. godine usvojena je Uredba o državnoj zastavi Ruske Federacije.
Tokom svoje tristogodišnje istorije, ruska zastava je menjala značenje. U carskim vremenima bela je označavala slobodu i nezavisnost, a u savremenoj Rusiji — mir i čistotu. Plava boja se ranije smatrala bojom Bogorodice, a sada je to boja vere, vernosti i postojanosti. Crvena boja se nekad tumačila kao državnost, a danas simbolizuje krv prolivenu za otadžbinu.