Osnivač francuske nevladine organizacije Solidarnost za Kosovo i direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Republike Srbije Arno Gujon ovako objašnjava potrebu za formiranjem timova za borbu protiv inostranih medijskih laži o Srbiji.
Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju objavila je da radi na pravljenju timova za reagovanje na negativne ili lažne vesti o Srbiji, kao i planova za buduće projekte, kojim će promovisati srpsku kulturu, vrednosti i ciljeve na spoljnopolitičkom nivou u inostranstvu.
Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju i osnivač nevladine orgnaizacije Solidarnost za Kosovo Arno Gujon na konferenciji za medije u Beogradu
© Lola Đorđević
Tim za borbu protiv zapadnih laži
Iako su ratovi završeni krajem prošlog veka, Gujon naglašava da i dalje postoji velika potreba za ispravljanjem štete koja nam je tada načinjena. On objašnjava da su mnogi zapadni novinari koji su bili mladi za vreme devedesetih napravili svoje karijere na osnovu laži i na mržnji prema Srbiji, Srbima i uopšte situaciji na Balkanu. Oni su danas mnogo poznatiji, mnogo moćniji i nastavljaju sa svojim otrovnim narativom.
Naša želja je da do kraja godine formiramo timove koji će pratiti objavljivanje u stranim medijima, pre svega na engleskom, na francuskom, nemačkom, italijanskom jeziku i da u realnom vremenu, čim se objavi jedna neistina ili negativan članak o Srbiji i Srbima o događajima iz devedesetih ili o srpskoj istoriji, odmah budemo upoznati sa tim i adekvatno reagujemo, rekao je Gujon za Sputnjik.
Reagovaće se kroz slanje demantija i kroz objavljivanje vesti, a cilj je da prvi put imamo sistematske odgovore na sve laži koje se šire u određenim medijima.
Televizijska kamera
© Sputnik / Lola Đorđević
Ko će nas braniti
Zamisao je da afirmativne članke ili odgovore na neistine koje se šire po inostranstvu pišu upravo ljudi koji u tim zemljama žive. To neće biti ljudi iz Beograda, već tamošnji građani. Osnovni kriterijum jeste da to budu ljudi kojima je jezik date zemlje maternji i koji razumeju mentalitet tamošnjih ljudi.
Nije bitno da li će to biti Srbin koji je rođen tamo ili Francuz, Amerikanac, Nemac koji je na strani istine, na strani Srba i Srbije i koji će iz ideala pristupiti radu na ovom projektu. Ono što će svima njima biti zajedničko jeste želja da poboljšaju imidž Srbije u svetu i da omoguće da se čuje istina tamo gde je ona bila sakrivena godinama unazad.
Informacije iz prve ruke
U pitanju neće biti samo reakcije, već će postojati i deo gde će se objavljivati pozitivne informacije, vesti, članci, reportaže o Srbiji, njenoj istoriji, kulturi i narodu. Deo plana je i da se strani novinari pozovu u Srbiju, gde će se iz prve ruke upoznati sa „materijom“.
Mislim da, pored čistih informacija, nema ništa lepše nego kad neko doživi Srbiju i vidi šta je zapravo Srbija. Kada im budemo organizovali dolazak, omogućićemo im da razgovaraju sa običnim ljudima, sa političarima, sa crkvenim ljudima, sa svima sa kojima oni žele da razgovaraju. Tada će najbolje upoznati Srbiju i imaće priliku da se vrate kući sa drugačijim mišljenjem i pozitivnim člancima koje će moći da objave u tamošnjim medijima.
Gde će se istina objavljivati
Zakon je svuda drugačiji, pa će mesto objavljivanja zavisiti od zemlje do zemlje i slučaja do slučaja. Ipak, u većini zemalja je pravilo da kada neko pošalje demanti, mediji imaju obavezu da ga objave na istom mestu gde je i originalni tekst objavljen, samo u narednom broju ili danu. Ako to ne uspe, objašnjava Gujon, pronaći će drugi način.
Ako to ne uspe i ako nekad zbog različitih zakonskih stvari ne bude dozvoljeno da im odgovorimo, a to se dešava kada je članak „pametno“ napisan i kada vam onemogućavaju da reagujete, e onda imamo više mogućnosti. Prva je pisanje autorskog teksta koji bi mogao da se objavi u istim novinama. Druga je da se odgovor plasira u drugim glasilima, sa kojima ćemo takođe uspostaviti saradnju.
Francuska štampa
© Sputnik / Marijana Kolaković
Cilj je, kaže on, imati mrežu ljudi i novina koji su spremni da prenose ono šta Srbi imaju da kažu, isto kao što i drugi iz našeg regiona imaju tu istu mogućnost, pre svega na Zapadu.
Možemo li da ispravimo „krivu Drinu“
Gujon veruje da je vrlo moguće poboljšati sliku o Srbiji u svetu i siguran je da će efekat biti i te kako vidljiv. Pokrenuće se pitanje sa mrtve tačke, a pristupaće mu se sistematski. Rezultati će, kaže, biti veoma merljivi, jer je dovoljno samo pobrojati koliko članaka, pozitivnih objava ili reportaža je izašlo o Srbiji. Svoju strategiju će moći veoma lako da usmere ili preusmere ukoliko primete da „negde koči“. Ako su rezultati dobri za jednu zemlju, ali ne i za drugu, prilagodiće svoj rad kako bi to ispravili.
Ne treba imati iluziju da ćemo stvari preokrenuti, jer je cela ta stvar mnogo dublja i ne predstavlja samo medijsko pitanje. To je, pre svega, političko i geopolitičko pitanje i ono prevazilazi naše mogućnosti. Mi ne možemo dopreti do srži tog problema u potpunosti, ali da ga poboljšamo svakako možemo. Takođe možemo i da dopremo do svakoga ko želi da sazna istinu o Balkanu i Srbiji, a upravo to ćemo i da uradimo.
Pogledajte i: