Bernsova poseta Sarajevu i Beogradu politički je motivisana, smatra nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović - da je njegova poseta motivisana nečim iz domena tajne službe, Berns ne bi došao na ovako demonstrativan način.
Jovanović, kako kaže, ne veruje da će Bernsova poseta imati konkretnog političkog efekta, ali može da bude materijal za razmišljanje i procenjivanje složenosti i opasnosti odnosa sa Vašingtonom.
Nepremostive prepreke za američku politiku
Amerikanci će sigurno želeti da požure procese priklanjanja Srbije i BiH takozvanim evropskim integracijama, kao prvog stepena integracija i na širem atlantskom planu. Međutim, jedno su želje, a drugo mogućnosti jer neke stvari su nepremostive – razvaljivanje Dejtonskog sporazuma neprihvatljivo je za Srbe u BiH, ali i za Srbiju kao potpisnika.
„Što se tiče Srbije, oni ne mnogu nikako da premoste to što su Kosovo i Metohiju bespravnom upotrebom sile odvojili od Srbije i od njega napravili nekakvu drugu albansku državu na Balkanu. To je nepremostiva prepreka. Oni se još zanose time da još mogu da uvere Srbiju da je u njenom interesu da ima manju teritoriju nego ono što je ustavom definisano, ali to je nemoguće očekivanje“, napominje Jovanović.
Pre bi moglo da se desi da Amerika kroz Bernsovu posetu dobije povratnu informaciju o tome koliko joj dosadašnja politika ne ide od ruke i da bi morali da više uvažavaju interese Srbije i Republike Srpske, kaže on.
Zatvaranje političkih rupa u svetu
Amerika ne može da zatvori prazan balkanski prostor zbog Srbije i Republike Srpske, a sa druge strane izložena je brzim svetskim promenama sa jačanjem zemalja koje se zalažu za ravnopravne i demokratske međunarodne odnose, kao i javnom osporavanju američke hegemonije u svetu, ističe naš sagovornik.
„Rusija se suprotstavila ofanzivnom širenju NATO prema njenim granicama i prema bivšim sovjetskim republikama, dok je Kina, glavna američka meta, izašla iz uskog nacionalnog okvira sporenja sa Amerikom i bacila joj rukavicu u lice. Kina više neće da se zadržava samo na kritikama, nego je počela da proziva Ameriku po čitavom globusu“, navodi Jovanović.
Sve to su novi momenti koji su najverovatnije mobilisali američku administraciju da počne da sređuje svoje nerešene i nepokrivene probleme u svetu. Jedan od njih je, po njihovom shvatanju, i deo Balkana koji zauzimaju Srbija i Republika Srpska. Berns dolazi u prekoj političkoj potrebi Amerike da zatvori balkanski džep, zaključuje Jovanović.
Direktor CIA Vilijem Berns, nakon posete Sarajevu, dolazi u Beograd. Kako su saopštili mediji, Berns je u Sarajevu imao sastanke sa direktorom Obaveštajno-sigurnosne agencije Almirom Džuvom i članovima Predsedništva BiH.
Iako zvaničnih saopštenja sa sastanaka nije bilo, pojedinim medijima su neimenovani zvaničnici američke vlade rekli da je razgovarano o pitanjima od zajedničkog interesa, što uključuje i teritorijalni integritet i suverenitet BiH, kao i o „zabrinjavajućoj secesionističkoj retorici i delovanju predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i Vlade Republike Srpske“.
Berns, jedan od retkih karijernih diplomata koji je došao na čelo CIA-e, prethodno je obavljao dužnost pomoćnika američkog državnog sekretara (u tom svojstvu je i posetio BiH 2012.), a bio je i američki ambasador u Rusiji. Spada među najuticajnije ljude u krugu predsednika Džoa Bajdena, s obzirom da je od pre dve godine i deo njegovog užeg kabineta.
Pogledajte i: