„Znate, to je veoma interesantno pitanje, jer su za sada veoma plašljivi i, reći ću, neaktivni u tom pogledu, zato što se očigledno osećaju neprijatno zbog onoga što se dešava u Kursku. Pre svega, u ukrajinskom društvu i u malobrojnim levičarskim medijima u Ukrajini postoji gotovo jednoglasno mišljenje da je to velika strateška greška. A ovo što se sada dešava nije ostvarilo nijedan od ciljeva koji su formulisani, a sećate se da su ti ciljevi bili zauzimanje Kurske (nuklearne) elektrane i potom pokušaji pregovora sa Rusijom, kao i povlačenje ruskih snaga iz istočnom frontu. Dakle, ovi ciljevi nisu postignuti. Ovi događaji sasvim jasno su pokazali pravo lice kijevskog režima, jer oni ubijaju ljude“, objasnio je Poljanski.
On je podsetio da su ukrajinski vojnici ubili dva volontera.
„Tamo ima mnogo ljudi sa nacističkim obeležjima, pa čak i zapadnih novinara koji, inače, ilegalno ulaze na teritoriju Ruske Federacije zajedno sa ukrajinskim trupama, što mi osuđujemo. To čak ni oni ne mogu da sakriju, iako to dokazuje da su koreni nacizma veoma duboki u ukrajinskom društvu. Ovo je nezgodna situacija (za zapadne zemlje), prave posebnu atmosferu za naše zapadne kolege i za sada ne progovaraju, jer se plaše da će, ako otvore usta i nešto kažu biti fatalno kompromitovani dejstvima ukrajinske vojske. Naravno, naše društvo se konsolidovalo. Još više dobrovoljaca odlazi na front i nemam apsolutno nikakvog razloga da sumnjam da nacističke sledbenike u Ukrajini čeka isti onakav slavni kraj kao Hitlerove sledbenike u Nemačkoj pre 80 godina“, naglasio je diplomata.
Ranije je portparol generalnog sekretara UN Stefan Dižarik izjavio da ova svetska organizacija i dalje sa zabrinutošću prati situaciju sa napadom Oružanih snaga Ukrajine na Kursku oblast, kao i da stanje civilnog stanovništva izaziva zabrinutost.
Forsirani napad ukrajinskih Oružanih snaga na Kursku oblast počeo je 6. avgusta. U oblasti je na snazi vanredna situacija i više puta je proglašavana opasnost od raketa. Prema podacima Ministarstva za vanredne situacije Rusije, više od 122 hiljade ljudi raseljeno je iz devet pograničnih regiona. Centri za privremeni smeštaj za stanovnike Kurske oblasti koji su bili prinuđeni da napuste svoje domove otvoreni su u 24 regiona.
Pogledajte i: