Ovako najave da će autoput od Doboja, preko Modriče, Brčkog i Bijeljine do Srbije biti završen za četiri do pet godina.
Ovo je najavio predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji je autoput nazvao „žilom kucavicom“, zbog čega predstavlja prioritet. Dodik se pre nekoliko dana vratio i iz Istanbula, odakle je objavio da je finalizirao razgovore u vezi s izgradnjom deonice auto-puta i brze saobraćajnice Beograd-Sarajevo. Međutim, ovaj projekat, kako je naveo koče nadležni u Federaciji BiH.
„Prisustvovao sam razgovorima gde je jedna turska banka uz podršku Turske obezbedila 500 miliona evra za izgradnju brze ceste na prostoru Republike Srpske i dala garancije jednoj firmi u skladu sa međudržavnim ugovorom. Potrebno je sada da Parlamentarna skupština BiH odobri taj projekat, potvrdi Predsedništvo BiH i ratifikuje“, naveo je Dodik.
Bošnjake ne interesuje korist njihovih građana
Bošnjačku političku elitu, i onu koja je sada na vlasti, kao ni prošlu, ne zanima autoput koji bi Bosnu i Hercegovinu povezao sa Srbijom, ne zanima ih čak ni povezivanje Sarajeva i Novog Pazara.
„Jedino što ih zanima je da infrastrukturni objekti ne donesu nikakve koristi Republici Srpskoj i srpskom narodu“, objašnjava Kozomara.
Prema Kozomarinim rečima, problem je što je međunarodni kredit za izgradnju autoputa i u rukama Bošnjaka i već se unapred može pretpostaviti da će sadašnji politički predstavnici Bošnjaka opstruirati izgradnju.
On podseća da ni jedan santimetar autoputa u BiH nije izgrađen ne samo za vreme mandata sadašnjih bošnjačkih predstavnika, već i u vreme njihovih prethodnika – SDA Bakira Izetbegovića. Ali su zato postojale stalne opstrukcije prema infrastrukturnim projektima u Republici Srpskoj. Tako je opstruisana izgradnja hidroelektrane na Drini ili aerodroma u Trebinju.
Isti je slučaj i sa autoputem, a on bi najveće koristi doneo Sarajevu, koje, prema Kozomarinim rečima, ni sa kim nije povezano modernim putevima. To što je Dodik dogovorio u Istanbulu je revolucionaran ekonomski projekat koji i privredi i građanima može da donese veliku korist.
Šta Turska može da učini
Pitanje je koliko i Turska može da utiče na bošnjačku političku elitu da odustane od opstrukcija, kaže naš sagovornik.
„Imali smo nekoliko sličnih primera da se već nekoliko puta Dodik sreo s Erdoganom i da je ovaj obećao da će ubediti bošnjačke političare da potpišu sporazum. I do dan danas ih nije ubedio. Ili nije mogao ili nije hteo“, navodi naš sagovornik.
Prvi razgovori o tome da se glavni gradovi BiH i Srbije spoje kvalitetnom i brzom saobraćajnicom počeli su još 2017. odmah su se pojavili i prvi problemi, jer političari u BiH nisu mogli da se dogovore kuda će autoput prolaziti. U jednom trenutku, kako su svedočili pojedini ministri, na stolu se nalazilo čak šesnaest predloga, ali glavna dilema bila je hoće li put ići preko Tuzle i Bijeljine ili južnije, preko Višegrada. Dilemu je rešila Turska, koja je objavila da je spremna da finansira obe trase.
Početkom 2018. javnosti je predočeno da će autoput i brza saobraćajnica Beograd-Sarajevo ići dvema rutama, u obliku prstena. Oktobra 2019. u Sremskoj Rači je svečano je položen kamen temeljac i otpočeli su radovi, koji su danas, pet godina kasnije u različitim fazama izgradnje. Dok su neke deonice u fazi planiranja, druge su u fazi pripreme terena i pripremnih radova.
Tako je, na primer, deonica Doboj - Modriča u fazi izgradnje, sa radovima na probijanju trase i pripremi za asfaltiranje, dok su radovi na deonici Sarajevo-Doboj u fazi u fazi planiranja i projektovanja, što je isti status deonice Brčko Distrikt – Bijeljina. Deonica Bijeljina – Rača planirana je za izgradnju, ali konkretni radovi još nisu počeli.
Pogledajte još: