„Rad u laboratoriji Univerziteta Sečenov se aktivno odvija u nekoliko pravaca. Jedan od njih je stvaranje alergo čipa za određivanje profila osetljivosti na određene molekule alergena u različitim regionima zemlje. Rezultati dobijeni u budućnost mogu postati osnova za stvaranje linije novih molekularnih oblika vakcina za alergen-specifičnu imunoterapiju, u zavisnosti od potreba regiona“, rekao je akademik Karaulov.
Prve takve vakcine su već napravljene, prošle su pretkliničke studije i spremne su za klinička ispitivanja: to su molekularna vakcina za lečenje alergije na mačju dlaku, napravljena u saradnji Univerziteta Sečenov i Medicinskog univerziteta u Beču, i vakcina protiv polena breze, istakao je naučnik.
„Jedinstvenost novih oblika vakcina protiv alergena nije samo u formiranju čvrstog zaštitnog imunološkog odgovora i dugotrajne tolerancije, već i u njihovoj visokoj bezbednosti. Ova vakcina ima nizak rizik od neželjenih alergijskih reakcija, što će nam u budućnosti, nadamo se, omogućiti da ih koristimo ne samo za lečenje, već i za prevenciju alergija“, naglasio je Aleksandar Karaulov.
Još jedna prednost takvih vakcina je sposobnost indukovanja zaštitnog imunološkog odgovora protiv unakrsno reaktivnih alergena.
„Na primer, pacijenti sa alergijom na polen breze mogu imati simptome unakrsne alergije kada jedu različito voće ili povrće, a pacijenti sa alergijom na mačju dlaku mogu takođe osetiti simptome kada su izloženi drugim životinjama – molekularne vakcine protiv alergije mogu biti izuzetno korisne u takvim situacijama“, zaključio je stručnjak.
Pogledajte i: