Iz meča u meč nervoza, usponi, padovi, problemi, a na kraju pobede. Na nedavno održanom takmičenju srpski sportisti „vozili su nas“ kao kada pilot vozi avion kroz oluju, ali na kraju stigne na odredište.
Delfini kao najbolji primer
Vaterpolo reprezentacija stigla je sa sedam debitanata, a taj tim nije pokazivao ono što smo očekivali u prvih nekoliko utakmica, naročito kada je reč o meču sa Australijom.
Međutim, Delfini iako im nije bilo svejedno nisu bili zabrinuti onoliko koliko navijači, jer su oni vrlo dobro znali šta su obećali jedan drugom i jer su vrlo dobro znali šta je tajna uspeha, a ona leži u tempiranju forme.
Moglo je to da teče mnogo lakšim putem, ali posle težih puteva uspeh se više ceni, a kroz što veću oluju prođe pilot je bolji.
U emisiji „Pod Kapicom“ Uroš Stevanović, selektor vaterpolista, izneo je utisak profesora doktora Vladimira Koprivice koji otkriva šta se krije iza uspeha Delfina koji su osvojili treće uzastopno zlato.
„Profesor Koprivica je rekao da smo mi pravi primer tempiranja sportske forme. To je njegov predmet „Teorija sportskog treninga“. Nemam ja tu šta da komentarišem. Imali smo dogovor da sedmi avgust bude pik forme, to je bilo četvrtfinale, nadajući se da ćemo pobediti Japan i Australiju“, rekao je Stevanović.
Kako je selektor objasnio srpski vaterpolisti odigrali su nekoliko prijateljskih utakmica pred odlazak na takmičenje upravo zbog tempiranja forme.
Delfini su posle tesne pobede nad Japanom najavili da će naredne utakmice biti potpuno drugačije i ako se izuzme Australija zaista smo to i videli, samo što se Mađarima i Špancima mora priznati da su mečeve grupne faze jednostavno odigrali bolje.
Srbija je dopustila kikseve onda kada je smela da ih dopusti. Napad nije funkcionisao u trenucima koji nisu bili presudni, da bi u četvrtfinalu protiv Grčke u gol ušla lopta koju je Nikola Jakšić poslao sa pola bazena sa tri protivnička igrača isped sebe.
Odbrana kao da nije postojala u pojedinim mečevima, ali sve te greške dogodile su se na vreme jer se onda u ključnim duelima nisu ponovile.
Iz meča u meč srpski vaterpolisti bili su sve bolji, a to je dovelo do toga da u polufinalu protiv Sjedinjenih Američkih Država kao i u finalu protiv Hrvatske ne bude nikakve drame niti dileme ko će izaći kao pobednik.
Delfini na ispravan način tempiraju formu gotovo oduvek koji god sastav da je bio u pitanju, a sada je i ovaj podmlađeni po svemu sudeći shvatio poentu.
Imali su od koga da vide
Ako neko može da govori o tempiranju forme onda je to Novak Đoković, najbolji teniser svih vremena, koji je svoje znanje preneo vaterpolistima i bio im velika podrška tokom takmičenja.
Tokom cele karijere srpski as na početku bilo kog turnira ne igra svoj najbolji tenis. Protivnici su lakši, a Novak to koristi da ispita svoju formu koju potom podiže iz meča u meč.
Kada stigne do finala to obično bude njegov najbolji meč na turniru što je pokazao i na nedavno završenom takmičenju gde je stigao do zlata.
Na putu do najsjajnijeg odličja najbolji svih vremena nije izgubio nijedan set, a svaki meč bio je teži od prethodnog. Pamtiće se četvrtfinalni meč protiv Stefanosa Cicipasa i drugi set u kom je Grk imao tri brejk lopte.
Novak je najpre uspeo da poravna zaostatak od 4:0, a zatim uz bolove koje je osećao u kolenu koje je operisao dva meseca pre toga, uspeo je da preokrene i osvoji taj set odnosno pobedi i plasira se u polufinale.
Lorencu Musetiju nije dao ni tračak nade, a taman kada su mnogi pomislili da ne može bolje od toga, Novak je sve razuverio u finalu kada je sa druge strane mreže bio Karlos Alkaras.
Tada je srpski as odigrao dva najbolja seta ne samo na tom turniru već i od početka sezone i tako dao najbolju lekciju o tempiranju forme.
Orlovi – školski primer
Kada su košarkaši Srbije na pripremnom turniru izgubili od Australije i Sjedinjenih Američkih Država, a Japan pobedili, ali primili 100 poena, uveravali su javnost da najbolje tek sledi.
I zaista je bilo tako, iako su Orlovi na startu takmičenja ubedljivo poraženi od Amerike.
Ta utakmica brzo je bila zaboravljena i ozbiljno se pristupilo meču sa Portorikom gde smo videli potpuno drugačiju Srbiju koja je funkcionisala ofanzivno, ali i defazivno o čemu najbolje govori rezultat 107:66.
Mnogo toga trebalo je da prikaže utakmica Južnim Sudanom, što se i jeste desilo. Srpski košarkaši su pobedili, ali ostavili prostora za daleko bolju igru koju smo najbolje videli u polufinalu protiv Amerike.
Ponovo, srpski sportisti najbolji kada je najteže!
Iako su meč protiv Amerike izgubili, Orlovi su pokazali svetu zašto je Srbija zemlja košarke i ta utakmica ostaće upamćena kao jedna od najboljih koje je to takmičenje videlo.
Srbija je takvu igru sa još većim fokusom prikazala protiv Nemačke i osvojila bronzu, a upravo zbog toga što su pokazali kako se tempira forma i kako su „rasli“ iz meča u meč ta bronza zauvek će sijati zlatnim sjajem.