Bljerim Ramadani koji je uhapšen prošlog meseca u Severnoj Makedoniji po Interpolovoj poternici na zahtev Srbije pobegao je iz kućnog pritvora kuće njegovog rođaka. Ovo je samo poslednji u nizu slučajeva da kad bi se neki Albanac našao iza rešetaka, nedugo zatim bi „misteriozno“ nestajao i time izbegavao odgovornost za svoje postupke.
„Vešti“ Albanci
Velikoalbanska agenda upodobljena je zapadnim interesima na taj način da praktično predstavlja demonstraciju sile zapadnih faktora na ovdašnjem terenu, a svi mi se nalazimo pod prismotrom zapadnih moćnika, kaže Ilić iz Instituta za evropske studije, komentarišući otkud ta albanska „veština“ eskiviranja bilo kakve vrste pritvora, zatvora ili kaznene ustanove na prostoru Balkana.
Pre Ramadanija, Faton Hajrizi, koji je krajem prošlog meseca ubio srpskog policajca, nakon čega je i sam ubijen, devet puta je bežao iz zatvora. Još se pamti kako je, opet „misteriozno“ iz budno čuvanog Bondstila svojevremeno pobegao Fljorim Ejupi odgovoran za bombaški napad na autobus kod Podujeva 2001. godine, prilikom kojeg je stradalo 12 Srba. On i još četvorica terorista uhapšeni su i odvedeni u Bondstil zbog podmetanja bombe pod autobus „Niš ekspresa“.
Prema zvaničnoj američkoj verziji, Ejupiju je za njegov rođendan došla žena i donela mu tortu u kojoj su, baš kao lošoj komediji, bile makaze za žicu. On je iste noći pobegao iz zatvora koji se nalazio u centru najveće američke vojne baze na ovim prostorima, a u izveštaju koji vređa inteligenciju navodi se da je u fluorescentnom narandžastom kombinezonu pronašao jedini mrtvi ugao na ogradi, gde nema kamera, te da je pobegao u noć. Njegove kolege teroristi, ubrzo su pušteni regularnim putem.
Čitav ovaj prostor centralnog Balkana, ili kako sad poslednjih godina možemo da čujemo u toj okupacionoj terminologiji – Zapadnog Balkana, nažalost je pod prismotrom ili pod „šapom“ zapadnih bezbednosnih i obaveštajnih struktura. Nije ni čudo što će oni igrači koji su „podizvođači radova na terenu“ interesa zapadnih sila imati podršku ili slabiju bezbednosnu proveru, a samim tim i mogućnost da pobegnu iz zatvorskih jedinica, rekao je Ilić za Sputnjik.
On objašnjava da se ovakvi primeri dešavaju vrlo često i na teritoriji Srbije, odnosno njene južne pokrajine, i na teritoriji Severne Makedonije, a bilo je sličnih slučajeva i u Crnoj Gori i u Albaniji. To je, kaže Ilić, opšta pojava na čitavom balkanskom prostoru i on je ne vezuje za nesposobnost bezbednosnog aparata pomenutih zemalja, već za geopolitički momenat koji je u poslednjih nekoliko decenija išao isključivo na ruku velikoalbanskom faktoru, odnosno velikoalbanskoj agendi.
Dokle više
Prestanak oslobađanja albanskih terorista i potpuna abolicija za sve što su učinili može se desiti samo ukoliko bilo koja od balkanskih država nekada postane nezavisna i samostalna u pravom smislu te reči. Dok god imamo kolonijalni provizorijum na čitavom našem prostoru, kaže naš sagovornik, ovo će biti redovna pojava.
Naravno, da bi neka od balkanskih zemalja postala nezavisna i samostalna, mora da se promeni geopolitička situacija u svetu. Ona se trenutno menja na istočnom frontu i delimično na Bliskom istoku, ali dosta sporo. Tek nakon završetka ove ozbiljne geopolitičke krize, koju mnogi smatraju Trećim svetskim ratom i globalnim sukobom, moći ćemo da znamo da li bi neka od balkanskih zemalja mogla da se osamostali u pravom smislu te reči, postane nezavisna država i goni kriminalce, bez obzira na njihovu etničku, versku i drugu pripadnost.
Republika Srbija je najbliži kandidat za tako nešto, kaže Ilić, ali ni Srbija ni nema tu mogućnost trenutno na prostoru KiM. U tom kontekstu, zaključuje Ilić, teško je očekivati da će ova praksa biti promenjena, barem ne u nekoj bližoj perspektivi.
Balkan
© Sputnik
Pogledajte i: