Ostavlja jak utisak hrabrost da se baš tamo svedoči vera uprkos tome što je u Parizu na ceremonijama otvaranja i zatvaranja Olimpijskih igara , kako kaže Pavić, namerno napravljen bogoborački spektakl.
„Ušli u grotlo pakla i izašli kao pobednici“
On podseća da se tako na otvaranju moglo videti izrugivanje Tajnoj večeri i jahač apokalipse, dok je plakat za zatvaranje sadržao simbol palog anđela.
„Otvoreni satanizam i naši sportisti u utorbi zveri koji ispovedaju veru i to rade s osmehom. Meni je to vrh i svaki drugi utisak bledi pred tim“, primećuje politikolog.
Kako kaže, primećeno je i od normalnog dela populacije na Zapadu da se Novak Đoković krstio posle svake pobede, da su se košarkaši krstili posle himne, čime su svedočili veru – „bukvalno su ušli u grotlo pakla i izašli kao pobednici“.
Pavić dodaje da zato srpski sportisti svima treba da budu svetao primer, ali i da nam pokazivanjem da ostaju verni sebi daju samoupozdanja da možemo da pobeđujemo predstavnike najvećih zemalja i na drugim poljima uključujući politiku.
Po mišljenju pulbiciste Igora Ivanovića, ove Igre su bile „nereligiozne, nehrišćanske, neporodične, neidentitetske“, a ceremonija otvaranja skandalozna preskačući piratskim igrokazom na vodi najvažnije – da zastave zemalja učesnica nose najbolji sportisti. S druge strane, kako kaže, ceremonija zatvaranja je bila nešokantna, umerena, konvencionalna i potpuno nespektakularna, ali se zato plakat za nju potpuno uklapao u simbole čitavih Igara.
Nerealna slika medalja zbog suspenzije Rusije
Pavić bez uvijanja to karakteriše kao satanizam iako, kako ističe, neki pokušavaju da to prikažu kao umetnički štos.
„A suština satanizma je da je pali anđeo umislio da može da bude bog umesto pravog Boga. Pa zar to nisu ljudi koji pokušavaju da budu gospodari univerzuma i nameću realnost, pokušavaju da vladaju svima drugima, da budu bogovi umesto pravog boga. To ljudi mogu da shvate olako – pa to je koreografija. Ali previše toga ima: izrugivanje tajnoj večeri, jahač apokalipse. Zašto bi to neko stavio u program ostvaranja Olimpijskih igara usred geopol situacije koja preti da se završi opštim ratom koji može biti i nuklearni“, retorički pita politikolog.
On posebno ukazuje na činjenicu da su u Parizu, suspenzijom za ruske sportiste, pokušali da promene realnost – da Rusija ne postoji, ali i da se zbog toga ostvareni rezultati zapadnih sportista ne mogu smatrati relevantnim: „Bilans ko ima najviše medalja nije realna slika i sa tog stanovišta oni su uklonili konkurenciju.“
Kao još jedan faktor u prilog toj tezi on navodi evidentno pristrasna suđenja.
„Siguran sam da se gleda kroz prste američkim sportistima kao što su uspeli da izdejstvuju da sude baš određene sudije na utakmici sa Srbijom – iz Paname i iz BiH. Ali uprkos tome zamalo da ih dobijemo. Ipak je svet je video - trebala im je pomoć sudija da nas dobiju“, konstatuje Pavić.
Ivanović pak smatra da su sudijske greške sporedna stvar, jer su Olimpijske igre postale takmičenja u službi korporacija i, kako kaže, „sekte bogataša“.
„Takve Olimpijske igre nemaju same po sebi mnogo smisla. A pojedini podvizi naših sportista su nama na radost. To je ta dualna priroda čoveka. S jedne strane znate da je čitav sport u službi korporacija i u mehanizmu „hleba i igara“ a s druge strane morate da navijate za nekog i uživate u tim pobedama.“
Sve je dovedeno do apsurda
Pavić u kontekstu agende koju gura Međunarodni olimpijski komitet izdvaja i polemiku o alžirskoj bokserki Iman Helif koja je osvojila zlato u ženskoj konkurenciji iako analize potvrđuju da ima muški hromozom.
„Olimpijski komiitet ne priznaje pravila Međunarodne bokserske koporacije, a oni su tvrdili da je test hromozoma pokazao da ona ima muški hromozom. MOK ne priznaj tu vrstu testa. S druge strane, Alžirka se rodila kao žensko i oduvek takmičila u ženskoj konkurenciji. Ona nije transdžender. Ali tu već postoji ideološki spor.“
Ivanović sarkastično primećuje da je ovo tek početak jednog procesa gde na Zapadu čovek ima pravo da se izjasni kog je pola a već su došli do sedamdesetak priznatih polova.
„Ako možete da se izjasnite kao žena a muškarac ste da biste dobili medalju onda se to pitanje dalje produbljuje. Drugim rečima, kako da dovedete nauku da ustanovljava ono što je očigledno. Ako počnete da se rugate očiglednosti onda sve postaje besmisleno. Sve je dovedeno do apsurda“, zaključuje publicista.
Pogledajte i: