U Rusiji ocenjuju da „izbezumljeni režim“ Vladimira Zelenskog danas predstavlja pravu opasnost za svet, što upravo potvrđuje napad Oružanih snaga Ukrajine na Zaporošku nuklearnu elektranu u kome je ozbiljno oštećen rashladni toranj.
Moskva je ovaj napad ocenila kao „nuklearni terorizam“ i istovremeno zamera Međunarodnoj agenciji za nuklearnu energiju (IAEA) što prećutkuje ko je izveo napad na nuklearku.
Ruski politikolog Dmitrij Perlin takođe ocenjuje da je generalni direktor IAEA Marijano Grosi pod pritiskom Zapada ostao nedorečen u oceni ukrajinskog napada na Zaporošku nuklearnu elektranu.
„Situacija koja se razvija oko Zaporoške nuklearne elektrane je prilično složena, opasna i politizovana. Ako govorimo o tehničkoj bezbednosti, o direktnoj bezbednosti nuklearnih elektrana, onda je Grosova izjava sasvim adekvatna. Šta je on u suštini rekao? On je rekao da ovaj incident ne predstavlja nikakvu realnu opasnost za rad Zaporoške nuklearne elektrane, ali on nije dao potpunu ocenu. Njegova teza je mogla biti detaljnija i adekvatnija. Na primer, mogao je da kaže da, trenutno nema opasnosti, ali da bi to moglo da dovede do ogromne katastrofe ako se napadi nastave i ako Ukrajina nastavi sa takvim akcijama. Međutim, ova teza je već politička“, kaže Perlin.
Prema njegovim rečima, Grosi je postao talac političkih dogovora Zapada, gde se Ukrajina predstavlja kao gotovo najbolja opcija za demokratiju. Stoga je Grosi prinuđen da ćuti o tome da su dronovi lansirani sa ukrajinske teritorije.
„Trebalo je proceniti šta bi se dalje desilo ako Ukrajina bude upotrebljavala jurišne bespilotne letelice ka nuklearnoj elektrani. Ovo je pitanje na koje mislim da će se Grosi plašiti da odgovori, zato što na Zapadu postoji konsenzus. Svaka negativna stvar koju Ukrajina uradi ignoriše se, oči se zatvaraju i o tome se ne priča, a ako Rusija nešto uradi ili izađe sa nekom izjavom protiv Ukrajine onda se rasplamsava histerija i rusofobija do maksimuma, pa će svako dejstvo Rusije povući negativne ocene i posledice“, kaže Perlin.
Važno je označiti krivce za napad na nuklearku
Zaporoška nuklearka nalazi se na levoj obali Dnjepra u blizini grada Energodara, a u oktobru 2022. godine nuklearna elektrana je prešla pod kontrolu Rusije. Ukrajinska vojska redovno granatira grad i teritoriju u blizini nuklearke.
U poslednjem napadu, 11. avgusta, na jedan od dva tornja za hlađenje Zaporoške nuklearke izvedena su dva direktna napada udarnim ukrajinskim dronovima, usled čega je izbio požar, a zapalile su se i unutrašnje konstrukcije. Do ponoći je požar ugašen.
Evgenija Jašina, direktor za komunikacije elektrane, kasnije je saopštila da je rashladni toranj nuklearke prilikom požara iznutra izgoreo.
Eksperti ocenjuju da se Kijev vodi „izopačenom logikom“ - naime, kijevski režim zna da će Rusija zaštititi svaki nuklearni objekat, a pojačavajući pritisak na nuklearnu elektranu Ukrajina se, po svemu sudeći, nada da će Rusi prebaciti tamo deo svojih snaga, čime će oslabiti druge delove fronta. Istom logikom se vode i u Kurskom regionu.
Osim toga, pretpostavka je i da Kijev, pošto ne može da koristi Zaporošku nuklearnu elektranu, postavio zadatak da učini sve kako Rusija ne bi mogla da je koristi za svoje interese. Ove napade eksperti nazvaju „činom zastrašivanja“, ali istovremeno ističu da je Ruse je teško zaplašiti.
Perlin ocenjuje da Zapad i u ovom slučaju ima dvojne standarde.
„Ako Ukrajina izvrši napad na nuklearku Zaporožje čak i iz raketnih višecevnih bacača ‘grad’, politički konsenzus prema Ukrajini neće dozvoliti Grosu da direktno kaže da će to dovesti do katastrofe koja bi se mogla desiti na ovoj nuklearki. I u tom smislu, Grosov prost odgovor da incident ne predstavlja pretnju je tačan, ali ako govorimo o širim posledicama onda ova teza nije potpuna“, istakao je Perlin.
Moskva će tražiti da IAEA imenuje krivce za napade u oblasti nuklearne elektrane Zaporožje, a ruske diplomate ukazuju na to da bi dalje ćutanje samo povećalo osećaj nekažnjivosti Kijeva.
Čak i zapadni eksperti upozoravaju na opasne posledice ovakvih ukrajinskih akcija.
Politikolog i potpukovnik američke vojske u penziji Erl Rasmusen smatra da Evropa mora da preduzme sve mere da spreči napade Oružanih snaga Ukrajine na nuklearku Zaporožje. Prema njegovim rečima, ukrajinski militanti sprovode očigledne terorističke aktivnosti... On je dodao da bi curenje radioaktivnih supstanci moglo da rezultira masovnom kontaminacijom Ukrajine i Evrope.
Prema rečima američkog potpukovnika, napad na nuklearku u Zaporožju mogao je da dovede do nepopravljivih posledica, ali je zahvaljujući akcijama Rusije to izbegnuto.
To je najveća nuklearna elektrana u Evropi po broju blokova i kapacitetu. Stanica ima šest energetskih blokova VVER-1000, svaki kapaciteta 1 gigavat.
Mnogi eksperti ukazuju da bi granatiranje te nuklearke moglo bi da dovede do drastično veće katastrofe od one u Černobilju ili Fukušimi.
Ruski predsednik Vladimir Putin je odsustvo reakcije na napade na Zaporošku nuklearnu elektranu od strane onih koji podržavaju Kijev nazvao „velikom greškom“.