Prvi, drveni mauzolej pojavio se odmah nakon Lenjinove smrti. Arhitekta Aleksej Ščusev ga je projektovao za samo nekoliko sati, a zgrada je podignuta za samo tri dana.
Upravo je u njoj otvorena naučna laboratorija za balzamovanje tela Vladimira Iljiča. Druga grobnica, takođe drvena, bila je izdržljivija.
Kameni mauzolej, koji nam je poznat, pojavio se tek 1930. godine. Granitna konstrukcija, teška skoro deset hiljada tona, nalazi se na najvišoj tački Crvenog trga.
Nekoliko napada na sarkofag
O toj temi se vodila duga debata. Predloženo je da se kovčeg zatvori, ali su na kraju postavili stakleni. Zadatak je bio neverovatno izazovan i to ne samo zbog toga što je trebalo održavati konstantnu temperaturu.
Nije slučajno što sarkofag ima oblik obrnutog trapeza — ugao refleksije čini staklo nevidljivim za posmatrača. U gornjem delu su postavljene sijalice i osvetljenje ružičaste nijanse da bi Lenjin izgledao kao da je živ. Kovčeg je konačno postavljen u mauzolej nakon završetka Velikog otadžbinskog rata.
Sarkofag je napadnut nekoliko puta – jednom prilikom je staklo razbijeno i fragmenti su donekle oštetili telo, ali su stručnjaci za balzamovanje uspeli da ga restauriraju.
U mauzoleju je izvedeno i nekoliko terorističkih napada. Napadači su detonirali bombe i usmrtili nekoliko ljudi. Međutim, ojačano staklo je zaštitilo telo Lenjina.
Tokom Drugog svetskog rata, njegovo telo je, zajedno sa laboratorijom, premešteno u Tjumenj. Hitler je lično naredio zauzimanje Moskve, uništenje mauzoleja i Crvenog trga. Da grobnica ne bi bombardovana iz vazduha, zgrada je bila kamuflirana.
Fotografija Lenjina i Staljina u mauzoleju
Posle Staljinove smrti, odlučili su da i njegovo telo balzamuju i polože pored Lenjina.
Sačuvana je jedna fotografija dvojice lidera u mauzoleju — tajno ju je napravio strani turista malim fotoaparatom.
Međutim, Staljin je 1961. godine sahranjen u blizini Kremaljskog zida, na nekropoli.
Inače, upravo je on bio jedan od prvih koji je još za života Vladimira Iljiča govorio o potrebi očuvanja Lenjinovog tela, tvrdeći da to „ne protivreči starim ruskim običajima“.
Laboratorija
Nakon rata u laboratoriju su stigla tela nepoznatih ljudi koje niko nije tražio.
Upravo na njima su vršeni eksperimenti vezani za očuvanje. Samog Lenjina je svakih pet godina pregledala posebna komisija. Dugogodišnji eksperimenti dali su fenomenalan rezultat — promene su postale gotovo neprimetne uz sve savremene naučne metode kontrole.
Pored toga, laboratorija je radila na očuvanju tela mnogih stranih političkih lidera kao što su bugarski političar, revolucionar i jedan od vođa međunarodnog komunističkog pokreta Georgi Dimitrov, bivši predsednik Demokratske Republike Vijetnam Ho Ši Min, mongolski revolucionar i političar Horlogin Čojbalsan, kao i prvi predsednik Angole i jedan od vođa borbe za nezavisnost Agostina Neta.
Pogledajte i: