Pritom se kod drugih lidera stvara psihoza straha da se ne odupiru.
Talas političkih atentata u svetu poslednjih meseci ovako objašnjava istoričar dr Mile Bjelajac, direktor Instituta za noviju istoriju, počev od onih na Zapadu poput neuspelih pokušaja ubistava slovačkog premijera Roberta Fica i američkog republikanskog kandidata Donalda Trampa, do likvidacija lidera Hamasa.
Cilj svih atentata je, ističe istoričar, da pomenuti lideri ne prežive, jer na Fica koji je srećom preživeo naslanja se mađarski premijer Viktor Orban, a on je već stumulans i za druge da počnu da se preispituju. Iza ovih napada postoji inženjering, centri koji prave određene kalkulacije, smatra Bjelajac koji isti rukopis vidi i u zapadnim pokušajima osporavanja rezultata izbora u Venecueli ili prizivanju nove „revolucije ruža“ u Gruziji.
„Dobro su poznata neka imena na čelu određenih formalno nezavisnih organizacija — Institut za mir, Karnegijeva fondacija za demokratiju, neke organizacije za ljudska prava koji su često zloupotrebljeni, svi rade u istom pravcu i svi imaju istog šefa. Međutim, iskustvo kazuje da i u tim institucijama koje su izvršni organi neke politike postoje razne struje, postoje različita ubeđenja, različita čvrstoća ideoloških stavova, od onog koje se mogu nazvati „crni mrak“ do onih koji nešto razumeju i ipak žele drugačije globalne odnose“, objašnjava Bjelajac.
Smrt jednog čoveka može da promeni istoriju
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Čedomir Antić dotle smatra da ne treba generalizovati stvari i tražiti opštu koncepciju i ideju iza svih pokušaja političkih ubistava.
Tako je, objašnjava, likvidacija lidera Hamasa Ismaila Hanijea, koji je ubijen u Teheranu gde je prisustvovao inauguraciji novog iranskog predsednika, zapravo pokušaj da se Amerika uvuče u rat na Bliskom istoku.
„Ali kad govorimo o Ficu i Trampu moramo imati u vidu da retorika koja se stvara omogućava da neko pomisli da to treba da uradi. I ljudi koji su ovo izvršili sigurno nisu bili svesna oružja. Problem je države koja je toliko moćna da kad ne reaguje postaje saučesnik“, primećuje Antić.
Antić pritom ističe da smrt jednog čoveka zaista može da promeni istoriju.
„Ne tako što je nemoguće bez tog čoveka. Pokazalo se da Evropa može bez desetina miliona svojih sinova i kćeri koji su pali u ratovima. Ali se promeni temperatura u zemlji, ljudi počnu da se plaše, shvate da i njima može to da se desi i onda se dugoročno promeni put. Pogledajte Kolumbiju. Nakon što je grupa kartela ubijala predsednike promenila se politika cele zemlje i sad je teško da se vrati na staro“, obrazlaže istoričar.
Šta je bio cilj ubistva Đinđića
Antić podseća da se nešto slično desilo i u Srbiji kada je 2003. ubijen premijer Zoran Đinđić: britanski MI6 je godinu i po pre njegove smrti imao analizu šta bi moglo da mu se desi a nije ga upozorio, za razliku, recimo, od Rusije koja je 2016. upozorila predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da se sprema prevrat.
On smatra da atentat na Đinđića spada u neku vrstu „bilijar ubistava“ gde nije sigurno šta je bio cilj.
„Kažu, cilj je bio da se spreči saradnja Srbije sa Hagom. Pa s Hagom se sarađivalo tek posle njegove smrti. Ili da se zaustave reforme. Pa najveće reforme je izvela vlada Vojislava Koštunice. Šta se promenilo? Promenilo se to da niko nije smeo više da pominje podelu Kosova i kad je Aleksandar Vučić to pokušao pre šest godina dobio je demonstracije a oni s kojima je pregovarao s Kosova otišli su u zatvor. I druga stvar koja je mnogo važnija to je da nema ujedinjenja opozicije, leve i desne. To ne postoji kao opcija“, uveren je istoričar.
Argumenti se samo množe, dodaje i Bjelajac, da kad je Đinđić shvatio da će politika prema Kosovu dovesti do toga da Srbija tamo sve izgubi i da je politika Zapada bila neiskrena, on je pokušao da nešto preduzme.
„Prelomni trenutak je bio njegov boravak 2002. u Brazilu pa onda poseta Nemačkoj početkom 2003. i jedan njegov intervju. Posle tog intervjua idu dva pokušaja atentata od koji je drugi bio uspešan. Pritom, lako je nekog uceniti... Nekog ćete uceniti porodicom, ljudi će radije sebe da žrtvuju nego porodicu, ćutaće na suđenju, a neko će to da napravi iz ubeđenja. A efekti koji mogu da se postignu atentatom su različiti, onaj najpraktičniji – slomimo čoveka, uklonimo ga i menja se politika“, navodi naš sagovornik.
Na pitanje može li atmosfera koja produkuje politička ubistva da se promeni uspostavljanjem nove arhitekture međunarodne bezbednosti Bjelajac kaže da ako su istoričari išta naučili onda je to skepticizam:
„Želja za moć, želja za dominacijom postoji i postojaće. Može se promeniti jedino na planu bezbednosti koje službe tehnički preduzimaju da zaštite političare. Nadamo se da će te službe da vrše svoj posao kako valja i da ćemo biti pošteđeni šokantnih događanja koji ne mogu da prođu bez stresa ni u jednom društvu“.
Pogledajte i: