Iako prosečna temperatura ovog jula nije nadmašila jul prošle godine, naučnici upozoravaju da kraj rekordnog niza ne menja ništa u vezi sa pretnjom koju predstavlja klimatska kriza, prenosi Gardijan.
''Suština se nije promenila. Naša planeta nastavlja da se zagreva'', rekla je zamenica direktora Kopernika Samanta Berdžes.
Prosečna temperatura u julu ove godine iznosila je 16,91 stepeni Celzijusa, što je 0,68 stepeni iznad 30-godišnjeg proseka za taj mesec, prema podacima Kopernika.
To je drugi najtopliji jul i drugi najtopliji mesec zabeležen u evidenciji agencije, nakon jula 2023. godine.
Tokom jula, svet je bio topliji za1,48 stepeni od preindustrijskog vremena, pokazuju merenja agencije.
To je blizu granice zagrevanja na koju su se skoro sve svetske zemlje složile u Pariskom klimatskom sporazumu iz 2015, odnosno 1,5 stepeni Celzijusa.
''Glavna pokretačka snaga iza ove rekordne temperature je i dugoročni trend zagrevanja koji je direktno povezan sa nagomilavanjem gasova staklene bašte u atmosferi'', rekao je klimatski naučnik Džulijen Nikolas.
Ekstremne vrućine su u julu pogodile južnu Evropu, uključujući Balkan, delove Afrike i Azije, ali i istočni Antarktik, navodi Kopernik.
Klimatolog i direktor Godard instituta za svemirske studije upozorio je da će situacija nastaviti da se pogoršava usled ljudskog faktora.
Pogledajte i: