Dve važne poruke Šojgua iz Teherana /video/

Razgovori koji je sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu nedavno imao sa iranskim zvaničnicima posebno su uticali na stav Irana, kaže Jović.

Šojgu se sastao s predsednikom Irana Masudom Pezeškijanom koji je tom prilikom poručio da je epoha liderstva SAD prošla, a da će saradnja Rusije i Irana doprineti povećanju globalne bezbednosti, te da su između dve zemlje uspostavljeni strateški, duboki i dugoročni odnosi. Šojgu se susreo i sa načelnikom Generalštaba Oružanih snaga Irana Mohamedom Bagerijem, a pored ostalog u razgovorima je osudio ubistvo lidera Hamasa u Teheranu uz ocenu da organizatori ovog napada žele da izazovu eskalaciju u regionu.

Prema mišljenju Jovića, Šojguova poseta Teheranu poslala je dve poruke: jedna dimenzija je da Iranu kažu da ima podršku Moskve ali ne blanko nego da Izraelu može da odgovori samo onoliko koliko je dovoljno da se situacija ne pogorša previše.

Time bi se, smatra publicista, ostavila mogućnost da Izrael opet malo odgovori a da se onda nekako sve vrati na podnošljivu dozu nestabilnosti.

„S druge strane to je bio i signal Izraelu da Moskva neće bezuslovno da stoji sa strane nego će da se trudi da da umerenu podršku Iranu a da će, ako Izrael nastavi da pogoršava odnose sa Moskvom, Rusija nastaviti da poboljšava i više zacementira odnose s Iranom što dugoročno gledano Izraelu ne odgovara. Jer time gube svog posle SAD možda čak i glavnog geopolitičkog partnera“, objašnjava Jović.

On naglašava da je Rusija znala da se podjednako dobro nosi sa svim državama Bliskog istoka i da ima autoritet u tom regionu, što je bilo naročito vidljivo kad je građanski rat u Siriji bio na vrhuncu od 2015-2018. kad je Rusija bila naročito angažovana.

„Tada je Moskva istovremeno uspela da održava balans i sa Turskom, i sa Sirijom Bašara Asada, i sa Izraelom, i sa Katarom i Saudijskom Arabijom što je bilo paradoksalno jer su u tom trenutku svi ratovali jedni protiv drugih ili sarađivali jedni sa drugima protiv nekog trećeg. Rusija sada zadržava svoj autoritet na Bliskom istoku time što daje pristanak Iranu da odgovori, mada bi oni i bez toga to uradili. Dodatno se naglašava ta spoljnopolitička komoponenta gde se Rusi s jedne strane postavljaju kao medijator a s druge kao neko ko ipak može da Iranu kaže da odgovori ali ne preko neke podnošljive mere“, konstatuje Jović.

Sagovornik Sputnjika komentariše i iščekivanje svetskih medija da Teheran maltene svakog časa odgovori na ubistvo lidera Hamasa Ismaila Hanijea. Iako Izrael nije preuzeo odgovornost za tu likvidaciju, u Iranu su uvereni da upravo izraelske službe stoje iza akcije u kojoj je stradao Hanije kada je u Teheranu prisustvovao inauguraciji novog iranskog predsednika.

Neke prognoze govore, kaže Jović, da bi tokom vikenda moglo da dođe do brzinskog obračuna Irana i Izraela, jer Savet bezbednosti neće moći da se sastane pre ponedeljka, a onda će obe zemlje da kažu „sad pristajemo na pregovore, uradili smo šta smo imali, obe strane su zadovoljene“.

Jović podseća na prethodni takav slučaj kad je Izrael prvo bombardovao konzulat Irana u Damasku a Iran odgovorio i da su obe strane smatrale da su nekako namirile to što su morale.

„Zapravo, ni jednoj ni drugoj strani, ni Teheranu ni Tel Avivu nije u interesu da ovaj sukob ode preko granice i zato i jedni i drugi daju zapaljive izjave, govore da će da sprže nebo i zemlju ali ne pominju konkretne ciljeve. Neće da kažu – uradićemo to i to, nego su to opšte formulacije koje su neophodne da bi sačuvali čast i reputaciju u međunarodnim odnosima ali ih ni na koji način ne obavezuju pa šta god da uradite pod tom formulacijom podrazumeva se da ste to ispunili“, obrazlaže publicista.

Jović se osvrnuo i na problematičnu izjavu izraelskog ministra finansija Bezalela Smotriča da je „opravdano i moralno“ da dva miliona civila u Gazi umre od gladi dok se god ne vrate izraelski taoci.

„Nije u redu stavljati ljudski život na tas, ali zaista se ne može porediti 150 nadam se živih izraelskih talaca a da se zanemari trideset i više hiljada mrtvih i ranjenih Palestinaca. Da li je onda krajnji cilj i da li je prihvatljivo da se Gaza u potpunosti isprazni od ljudi koji tamo žive da bi se došlo do tih 150 talaca ili postoji neki drugi, nevojni način da se taj problem reši“, retorički pita naš sagovornik, dodajući da sada već svi prihvataju kao realnost da je u Gazi poginulo ili umrlo oko 30.000 ljudi, od toga dosta dece.

Istovremeno, kako kaže, ne treba biti preveliki vojni stručnjak pa videti da Izrael nije postigao šta je želeo u Gazi jer likvidacija pokreta kakav je Hamas, fluidne i dosta nehijerarhijske organizaicje, nije moguća njenim ograničavanjem na jedan mali prostor makar to bila i Gaza:

On podseća da je krajem novembra došlo do razmene jedne ture talaca i da je to postignuto pod pokroviteljstvom SAD.

„Raduje me to što će američki izbori uticati na to da situacija ne ode dođavola jer ni Sjedinjenim Državama kao glavnom spoljnopolitičkom savezniku Izraela ne odgovara da se na Bliskom istoku započinje rat širih razmera. Jednostavno rečeno, Izrel ne može sam, bez američkih trupa na terenu da pobedi Iran koji ima 80 miliona ljudi. A glavni spor Izraela i arapskih zemalja jeste problem Gaze i korak ka deeskalaciji jeste upravo rešenje pitanja Gaze. Ako SAD odluče da žustrije pritisnu Izrael rešava se pitanje Gaze, samim tim tamo staje rat. A onda ni Huti nemaju više razloga da saboriaju Izrael, niti Hezbolah nema više toliko razloga da bude angažovan protiv Izraela“, kaže Jović u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“.