Stručnjaci su decenijama pretpostavljali da samo ljudi mogu da formiraju smislene složenije zvukove. Ali kognitivni naučnik Aksel Ekstrem sa Kraljevskog instituta za tehnologiju u Švedskoj i njegove kolege veruju da je ovaj zaključak zasnovan na lažnim pretpostavkama.
Naučnici su proučavali stare snimke i pronašli dve nepovezane šimpanze sa različitih kontinenata kako izgovaraju reč „mama“, koju su ih staratelji navodno naučili. Reč „mama“ je možda jedna od prvih u ljudskom govoru. Naime, glas „m“ je veoma čest u ljudskim jezicima i često je jedan od prvih zvukova ljudske bebe.
Uloga zvuka u životu majmuna
Zajedno sa rezultatima prethodne studije u kojoj je Ekstrem analizirao audio-snimak treće šimpanze iz 1960-ih kako izgovara reči „tata” (tata) i „šolja” (šolja), nalazi pokazuju da su šimpanze sposobne da namerno ponavljaju bar neke reči, piše „Sajens alert“.
To znači da bi naš neurološki audio-vokalni sistem, koji je takođe evoluirao nezavisno kod ptica pevačica, mogao biti mnogo stariji nego što se ranije mislilo. Naša loza primata je poslednji put delila zajedničkog pretka sa šimpanzama pre nekoliko miliona godina.
Iako šimpanze obično više vole gestove od zvukova kada međusobno komuniciraju i dalje koriste različite vokalizacije. Štaviše, njihov jezik zasnovan na gestu je strukturiran baš kao i naš vokalni jezik. Takođe je poznato da majmuni giboni stvaraju više od 20 različitih zvukova sa različitim značenjima.
Ko je kriv što se za ovo nije znalo 50 godina
Kada su naučnici pre 50-ak godina radili eksperimente na majmunima i istraživali njihove vokalizacije, životinje su držali u neprirodnim uslovima i u izolaciji, zbog čega nisu imali uvid u njihove prave sposobnosti.
„Veliki majmuni mogu da proizvedu ljudske reči. Naučnici, a ne životinje, krivi su što ovo nismo znali pre pola veka“, zaključio je Ekstrem.
Istraživanje pod nazivom „Chimpanzee utterances refute purported missing links for novel vocalizations and syllabic speech“ objavljeno je u časopisu „Scientific Reports“.
Pogledajte i: