Najpre Novak Đoković nije mogao da bude najbolji svih vremena zbog broja Gren slem titula, a kada je taj rekord nadmašio, Rafaelu Nadalu prednost se davala zbog zlatne medalje, a Rodžeru Federeru kao i uvek zbog elegancije.
Da li je sada jasno?
Kada je Novak u 37. godini dva meseca posle operacije kolena pobedio Karlosa Alkarasa, najvećeg favorita za zlato, i ostvario svoj dugo sanjani san polemika je završena.
Za one racionalne i objektivne srpski as najveći je postao odavno, ali ovom zlatnom medaljom to je postao čini se i za ljubitelje Rafaela Nadala i Rodžera Federera, njegove najveće rivale.
Put preplavljen trnjem
Iako je Novak sanjao ovaj trenutak bilo je bojazni da se on ni ove godine neće desiti. Loše je krenulo, nije srpski as mogao da dođe ni do finala, a pogotov ne do titule, a onda je šlag na toj gorkoj torti bila povreda na Rolan Garosu.
Međutim, veliki ljudi ne bi bili veliki da ne čine velika dela. Takvih je malo, ali u toj manjini je i Novak Đoković, Prevazišao je sve probleme i došao da hrabro stane uz zastavu Srbije.
Iako sigurno ni sam Novak nije bio srećan i zadovoljan propagiranjem iskrivljenih vrednosti na aktuelnom takmičenju, njegova misija bila je veća od toga. Došao je da se bori za Srbiju.
Ponosno je posle svakog meča celom svetu pokazivao krst koji nosi oko vrata, ponosno isticao da se moli Bogu da ga odvede do zlata, a činilo se da je upravo religija bila nešto što su organizatori hteli da skrnave.
U očima prkos, u srcu ponos, a u duši vera. Tako je jedan mali dečak počeo da krči put koji je četvrtog avgusta 2024. godine postao put beskraja, jer Novakovoj genijalnosti neće biti kraja ni kada on odluči da završi karijeru. Njegovi uspesi biće nedostižna lestvica za neke nove šampione.
Jedan do tih šampiona već jeste Karlos Alkaras koji je odigrao vanserijski meč, ali uprvo je zbog toga Novakovo zlato još većeg sjaja. To što je za svoj neostavreni san morao da se bori protiv najvećeg teniskog talenta današnjice dovoljno govori o tome koliko je Đokoviću bilo teško.
Osim toga, furiozni Španac pobedio ga je prethodno u finalu Vimbldona i u borbu za zlato je zbog toga ušao kao favorit.
Pokazao je da granice ne postoje, da san mora da postane java. Ako mu se posvetite i verujete u njega on oživi i zato je veliki. Istina, čovečanstvu mnogo toga imamo zameriti, ali ga zbog velikih ljudi nekada moramo voleti.