„Ukrajinske vlasti su tri puta u savremenoj istoriji imale priliku da osiguraju dugoročni mir i stabilnost u svojoj zemlji i tri puta su je propustile, svaki put donoseći odluke po naređenju spolja i gubeći kontrolu nad teritorijama koje su slučajno dobile nakon 1991. godine“, rekao je Šojgu.
Šansa za rešavanje situacije prvi put je propuštena u februaru 2014. godine. Tada su političke snage u Ukrajini potpisale sporazum o rešavanju unutrašnje političke krize, koji je predviđao stvaranje vlade nacionalnog jedinstva i pripremu ustavne reforme, podsetio je sekretar Saveta bezbednosti.
„Međutim, umesto da ga realizuju, u Ukrajini su odlučili da sprovedu scenario državnog udara koji su orkestrirali zapadnjaci, a koji je predviđao, između ostalog, žrtve među sugrađanima i fizičku eliminaciju legalno izabranog predsednika zemlje“, podsetio je Šojgu.
Takođe, protiv stanovništva istočnih regiona zemlje tada je pokrenuta opsežna vojna operacija, a oni su samo tražili poštovanje svog ustavnog prava na upotrebu maternjeg ruskog jezika.
„Evropljani su se, uprkos direktnoj umešanosti u te događaje, pretvarali da nije bilo nikakvih dogovora. Kao rezultat toga, od onih koji su došli na vlast u Kijevu nakon 'majdana' počeo je da se okreće sopstveni narod, uključujući i stanovnike Krima“, rekao je Šojgu.
Druga prilika je propuštena samo godinu dana kasnije, u februaru 2015. godine, kada je uz posredovanje tadašnjih lidera Nemačke Angele Merkel i Francuske Fransoa Olanda, potpisan kompleks mera za sprovođenje Minskih sporazuma. Ključne odredbe odnosile su se na rešavanje bezbednosnih pitanja, pre svega na prekid vatre u Donbasu, istakao je Šojgu.
Zapadnjaci ne samo da su zatvarali oči na to što Kijev ne sprovodi Minske sporazume, nego su i pumpali Ukrajinu oružjem i municijom, potpomažući jačanje nacističke ideologije kijevskog režima i podstičući ga na direktan sukob sa Moskvom, podsetio je on.
Treći put, u proleće 2022. godine, Rusija je u Istanbulu ponovo pokušala da se dogovori. Tada su bili izrađeni uslovi i principi prekida vatre i mirovnog sporazuma. Ukrajina je prihvatila taj razumni kompromis i čak je parafirala nacrt dokumenta, dok je Rusija povukla snage iz Kijeva.
„I šta se na kraju desilo? Nakon direktive koja je stigla ukrajinskim vlastima od tadašnjeg britanskog premijera Borisa Džonsona, Kijev je odbio da sprovede postignute sporazume. Potpis je povučen, a jednog od ukrajinskih pregovarača ubile su ukrajinske obaveštajne službe. Koga su na kraju obmanuli? Nas? Ne, prvenstveno sami sebe. Rezultat je poznat – brojne ljudske žrtve i gubitak kontrole Kijeva nad značajnom teritorijom“, zaključio je Šojgu.
Pogledajte još: