Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić objašnjava u emisiji Energija Sputnjika koju vodi Jelica Putniković da američki FED, ili Sistem saveznih rezervi, nije najavio, poput Evropske centralne banke, pad kamatnih stopa, te da je to samo doprinelo tome da investitori procene da su možda postojeće cene hartija došle do najvišeg nivoa i da je vreme za prodaju.
Kada nekoliko velikih i dobro informisanih „igrača“ koji su kompetentni da donose takve odluke prodaju svoje hartije, njima se vrlo često pridružuju i oni koji možda ne znaju i nisu sigurni samostalno šta bi trebalo da urade, ali kopiraju druge, verujući da oni možda znaju više, objašnjava Šoškić.
Mislim da je u ovom trenutku korektnije sve to nazvati korekcijom naniže, a ne berzanskim krahom. Treba takođe naglasiti i to da ta korekcija nije neočekivana. Godinama traje politika relativno jeftinog novca i on se najčešće nije koristio za uzimanje novih kredita i investicija u privredi, već za kupovinu akcija. Akcije su sada suštinski došle do jednog nivoa koje je teško bilo pravdati fundamentalnim parametrima.
Američki dolar
© Sputnik / Vladimir Trefilov
Pad berze
Pad berze se dešava ne baš vrlo često, ali nije ni retka pojava. Šoškić podseća na nekoliko velikih padova, od kojih su najnoviji iz 1987, 1999, 2001, 2008 godine, kao i pad prouzrokovan posledicama pandemije iz sredine 2020. godine.
Kad pogledamo istoriju tih finansijskih nestabilnosti i kriza, najčešće izvorište finansijskih kriza bilo je u Sjedinjenim Američkim Državama, a onda se negativni efekti šire prvo kroz realni sektor SAD, a onda i kroz privrede drugih zemalja. To je bio slučaj i 1929, 2008, ali i sa onom krizom vezanom za tehnološki sektor vezanom za početak dvehiljaditih godina.
Ljudi, pa i međunarodni investitori, podsvesno pamte Drugi svetski rat i okolnosti koje su se tada dešavale. Ovo je vrlo značajno, objašnjava naš sagovornik, jer je tada čitav svet koji je u industrijskom i finansijskom smislu išta značio bio u krizi i ogromnom opadanju ekonomskih i finansijskih aktivnosti. Amerika, iako uključena u rat, zbog svoje pozicije i odvojenosti od ostatka sveta čitavim okeanom koji ih je štitio od direktnog mešanja u ratna dešavanja, učinilo je da oni dožive nezapamćeni ekonomski i finansijski bum.
To ima posledica i danas u ponašanju investitora. Smatra se da gde god i kad god da počinje neka nestabilnost na Bliskom istoku ili drugde, dolar dobija na vrednosti jer ljudi smatraju da je on valutno utočište. Novac služi kao izraz vrednosti, kao sredstvo plaćanja, čuvanja vrednosti, izmirivanja dugova… to su neke funkcije koje novac po pravilu ima. Dolar je u svim tim funkcijama i dalje poprilično zastupljen i jak i neće biti lako naći alternativnu.
Dedolarizacija
Za sada se zamena dolara alternativnom monetom još uvek svodi na pokušaje i značajniji negativni efekti tih eksperimenata na dolar još nisu vidljivi, ali ukoliko se nastavi sa tim inicijativama, objašnjava Šoškić, vremenom će se doći i do pravog rešenja. Onog trenutka kada se nađe međunarodni medijum plaćanja, potrebno je da u tim valutama postoji dovoljno duboko finansijsko tržište, gde će zemlje moći da čuvaju svoje rezerve.
Desiće se, verovatno postepeno i u dužem vremenskom periodu, da postojeći dolari počnu da predstavljaju valutu koja nema dovoljno bruto domaćeg proizvoda i transakcije koje se odvijaju u toj valuti. Desiće se to da ima više dolara nego što se traži. To će izazvati efekat da dolar gubi vrednost i doći će do inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama. Ako do toga dođe, realno bi bilo za očekivati da nezavisno od postojeće ekonomske situacije u Americi, američki FED uđe u ozbiljniju, restriktivniju monetarnu politiku koja će pre ili kasnije američku privredu uvući u recesiju.
Ukoliko u periodu koji je pred nama dođe do značajnije dedolarizacije, to će prouzrokovati nužno restriktivniju monetarnu politiku, pad ekonomske aktivnosti i višu inflaciju u samoj zoni dolara.
Rublja i dolar
© Sputnik / Alekseй Suhorukov
Šta inflacija u Americi znači za ostatak sveta?
Prva posledica „dualnog mandata“ dolara, odnosno njegovog korišćenja u međunarodnoj ekonomiji, a ne samo kao nacionalna valuta Amerikanaca, bila je ta da je inflacija iz SAD prešla na ostatak sveta. Ovome su doprinele i neizvesnosti oko rata u Ukrajini, a američki odgovor na inflaciju bio je rast kamatnih stopa. Ovo je imalo negativan efekat na ostatak sveta, jer su morale da se plaćaju više kamatne stope na javni dug, što je trošak koji svi kao poreski obaveznici moraju da plaćaju.
Amerika je zbog svojih internih razloga da bi se borila protiv negativnih posledica pandemije došla do toga da su oni ušli u jednu ogromnu fiskalnu i monetarnu ekspanziju 2020. i 2021. godine i to je prošlo gotovo nezapaženo. Ona pravila koja važe za ostatak sveta i za Evropsku uniju tj. da budžetski deficit ne treba da bude veći od 3 odsto BDP-a očigledno za Ameriku nisu važili. Amerika je 2020. godine imala fiskalni deficit od 14 odsto njihovog BDP-a koji je inače ogroman. Slično su nastavili da rade i naredne godine i to je kreiralo inflaciju ne samo u Americi, nego i svuda gde se trguje u dolarima, a to su praktično sva robna tržišta.
Postavlja se pitanje, nastavlja naš sagovornik, da li se onda zemlje Trećeg sveta mogu osećati sigurno ukoliko drže svoje rezerve u valuti koja u nekom trenutku može da odluči da se zamrzne? Kada je sistem baziran na dolaru, objašnjava Šoškić, manje-više sve što se tiče međunarodnog plaćanja mora da prođe kroz sistem nad kojim američka administracija može da uspostavi punu kontrolu.
Vreme će pokazati koliko će novonastala ekonomska situacija trajati, ali Šoškić veruje da će se trenutna negativna korekcija na berzi svakako odraziti i na buduću monetarnu politiku u Americi.