U srcu Pariza Novak Đoković je još jednom demonstrirao silu i pokazao veličinu. Dilema da li je najveći ikada, praktično više ne bi smela da se povede, jer je osvojeno i ono jedino što mu je nedostajalo – olimpijsko zlato.
Pucao je od sreće i ponosa najbolji srpski teniser.
„Hvala Srbijo i nadam se da sam vas obradovao. Narod je uvek tu da me podrži, narod je uvek tu uz sportiste. Volim moj narod, uvek sam želeo da imam zlato oko vrata, ne zbog sebe, nego zbog Srbije. Nadam se da su navijači osetili preko malih ekrana makar malo emocija, koje sam ja osetio kada sam pobedio. Ne znam, jedva čekam da dođem među svoj narod da slavimo zajedno. Ovo je trenutak koji sam čekao čitavog svog života. Da to postignem uz moju porodicu, moju decu, moju ženu. Moji roditelji nisu bili tu i najmlađi brat, ali su oni uvek uz mene. Moj srednji brat je bio tu uz mene, ne samo ovaj turnir, nego čitav život. I oni znaju koliko je žrtve bilo neophodno da se uloži i napora da bi se došlo do ovog trenutka“, rekao je vidno uzbuđeni Novak za RTS.
Prisetio se Đoković kako je sve počelo, onim srebrom u Pekingu pre 16 godina.
„I, s obzirom na sve okolnosti od početka, od Pekinga 2008. osvojena bronza, sve što sam postigao, sve što sam osvojio, što se osvojiti može u ovom našem sportu, u svaku Olimpijadu nakon Pekinga sam ušao kao favorit, možda i glavni da osvojim zlato, ali nekako nije uspevalo. Nisam uspevao u polufinalu tu prepreku da prebrodim. Kada sam pobedio ovde polufinale, pao sam na pod od sreće kao da sam osvojio turnir, jer je to bilo ogromno rasterećenje. Da sam osigurao barem srebrnu medalju za Srbiju, ali naravno da sam želeo zlato. I, naravno da sam znao da ću imati najteži mogući zadatak i najveći izazov koji trenutno može da se ima u tenisu protiv Alkaraza koji je osvojio i Rolan Garos i Vimbldon. Izdominirao protiv mene u finalu na Vimbldonu, došao sam spreman, mnogo spremniji u odnosu na Vimbldon. Znao sam da se bolje krećem, da bolje udaram, bolje se osećam. Ako dođe šansa da je moram iskoristiti. To je to, možda poslednja šansa. Ne znam, sve ovo uzimajući u obzir što sam rekao i što sam prošao, definitivno bih ovo stavio kao moj najveći sportski uspeh. Srbijo, volim te, ovo je za tebe“, istakao je drugi reket planete.
Za kraj je usledilo pitanje novinara RTS-a, da li će Novak Đoković biti na Igrama i pratiti naše sportiste?
„Ne znam, idem u Olimpijsko selo, idem da proslavim sa našom srpskom misijom, sa našim sportistima. Da onima koji se i dalje takmiče, dam podstrek. Da dodirnu ovu medalju, da uzmu pelcer i da donesu medalju - zlatnu, srebrnu, bronzanu ili koju god, ali zlatnu, ako mogu. I, onda ću videti šta ću. Iskreno sad, toliko stvari, toliko ljudi, ne znam gde sam, samo sam ovde u svom srcu. Bog je veliki, hvala ti Bože, hvala ti što si mi dozvolio da budem ovde. Hvala ti Bože, hvala“, rekao je Đoković gledajući uz nebo i zadržavajući suze.