Ovo za Sputnjik kaže Neda Nikolić, frulaško čudo i ponos Srbije, devojka koja je pomerila granice poimanja zvuka frule u svetu:
„Uvek poredim, irska narodna muzika je poznata na svetskom nivou, a gde je naša frula. Sve radim da dobije mesto koje zaslužuje“.
Sa samo 14 godina pobedila je na čuvenom Saboru frulaša u Prislonici kod Čačka. Svira i klavir, saksofon, flautu, kaval i gajde. Diplomirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, a onda otišla na jedno od retkih mesta u svetu gde znaju šta je frula, u Irsku.
„Tamo su zaista svi oduševljeni frulom, zato što je slična njihovoj, ali mnogo je zvučnija, mnogo dinamičnija, zato što je od drveta. Srpska frula mnogo je i glasnija, na neki način, njima je fascinantna ta naša brzina u kolima, ornamentika“.
Doktorka za frulu
U privatnoj kolekciji ima više od 30 frula. Kada je počela da svira kupovala ih je od raznih majstora, a onda se desio presudni susret, sa maestrom Borom Dugićem.
„Bila sam dete, to je bio događaj, kad dođe taj dan u mesecu, u godini, kad s tatom sednem u kola i odemo kod čika Bore u Kragujevac. Ceo dan provedemo s njim, da mi objasni kako sa frulama. Ljudi se iznenade kad saznaju, on se inače bavi proizvodnjom, pravi frule godinama“.
Posle master, sada je upisala i doktorske studije, Irska je kaže, najbolje mesto za dalje učenje, priprema za njenu životnu misiju, da frulu približi svima. Našla je najbolji način, stavlja je u društvo drugih instrumenata, koje nije moguće zamisliti s njom. U različite žanrove, uz klavir, saksofon ili gitaru.
Srbi ne prepoznaju blago
Svirala je u Americi, Rusiji, Indiji, svuda po Evropi, frula je svuda prihvaćena sa oduševljenjem, samo u svojoj kući još nema mesto koje zaslužuje. To je ponekad, kaže, frustrirajuće.
„Komentare, „dobro, a šta radiš pored toga? Ma to je frulica, znaš li neko kolce?“, ne prihvatam samo lično. Ako Srbi ne shvataju šta je frula, kako onda mislimo da je predstavimo svetu“.
U Srbiji ima nekoliko škola frule, podno Kopaonika, u Brusu svako dete svira, ali s vremenom je ostavi, jer se na negovanju tog narodnog instrumenta ne radi sistemski. Frule gotovo da nema u obrazovnom sistemu, ne postoji literatura, program. Ali to one koji osećaju koliko je frula važna veza sa precima i tradicijom ne obeshrabruje.
„Držim privatne časove, ljudi se javljaju, dosta starijih ljudi se javi, pa i u 70-tim. Imaju staru neostvarenu želju, otac im je svirao, deda. Donesu frulu da vidim da li vredi. Jako mi bude drago, uvek sam tu za te ljude, da posavetujem, održim čas, ali bilo bi lepo kad bi se više mladih javilo“.
Pored trija i kvarteta, Neda Nikolić u Srbiji ima i bend u kome svira saksofon, "Šesto čulo"
© Foto : Sputnjiku ustupila Neda Nikolić
Šesto čulo, samo u Srbiji
Kad god može, Neda Nikolić je u Srbiji, to joj je, kaže, najdraže mesto, ne samo zbog porodice. Čim stigne, pokreću se novi projekti. Bila je u organizaciji i žiriju ovogodišnjeg 37. Sabora frulaša u Prislonici, ali tokom boravka u zavičaju ne svira samo frulu.
„Imam bend "Šesto čulo", to je jedini bend, jedina prilika da sviram saksofon, skoro smo imali svirku u jednom baru na Terazijama. To me uvek regeneriše, to je odušak od svog mog profesionalnog života, frule, nastupa“.
Njena doktorska teza je globalna frula, povezivanje irske i balkanske, odnosno srpske tradicije. Voli i mentorski rat, na studijama diriguje orkestrom, ipak najbolje se vidi samo na jednom mestu – na sceni.
Neda Nikolić nastupiće 7. avgusta na Žabljaku, u okviru „Vajld bjuti festivala“, u septembru je u Srbiji na etno festivalu na koji dolaze muzičari iz celog sveta, a biće mentor, sa kolegom Vedranom Savićem iz Tuzle i na etno festivalu u Bosni i Hercegovini.
Na sceni sa kolegama sa fakulteta - srpska frula u irskom orkestru
© Foto : Sputnjiku ustupila Neda Nikolić
Pogledajte i: