DRUŠTVO

Dva najbolja dana u životu — u zemlji Svetog Save i Svetog Vasilija /video, foto/

Ovo su mi dva najbolja, najlepša dana u životu. Od samog početka ovo putovanje je baš blagosloveno. Ne mogu to ni da opišem. Pitam se šta će tek do kraja biti. Nema boljeg, nema lepšeg načina, da se upozna Hercegovina, mučenička, ali i svetosavska zemlja, zemlja Svetog Vasilija Ostroškog.
Sputnik
Ovo za Sputnjik kažu učenici prve Letnje duhovne škole u Hercegovini.
Teodora Kesić je apsolvent na Filozofskom fakultetu na Palama. Živi u Višegradu, a u Letnju duhovnu školu je došla da bi upoznala mlade koji slično razmišljaju o životu, ali i radi duhovnog sazrevanja.
„Došla sam da upoznam ove lepote i svetinje Hercegovine. Najlepše je bilo dok smo se penjali kroz šiblje na vrh ostrva na Bilećkom jezeru, na čijoj najvišoj tački je crkvica posvećena Svetom proroku Iliji. Dok smo se penjali, čula sam kako ljudi pevaju liturgiju. To je bilo posebno. Pošto mi žene ne možemo na Svetu Goru, meni je ovo iskustvo nešto nalik tome. Sama pozicija crkve je nešto posebno. Zaista su mi ova dva dana najlepša u životu“, kaže Kesićeva.
I ekipa Sputnjika morala je čamcem, a zatim preko oštrog hercegovačkog kamena i kroz šiblje do crkve Svetog Ilije, na njegov praznik.

Učenici iz svih delova regiona

Delimo sva iskustva sa studentima koji su u Duhovnu školu, koju organizuje eparhija zahumsko-hercegovačka, stigli iz svih krajeva našeg regiona.
I nama je utisak crkva na ostrvu izgrađena po želji i odluci blaženopočivšeg vladike Atanasija Jevtića, kao pokajnica. Manastir Dobrićevo, čija je crkva izgrađena na temeljima ranohrišćanske bazilike na početku 13. veka, morao je zbog izgradnje akumulacionog jezera da bude premešten.
Učenici u manastiru Zavala
I manastir smo posetili, čuli mudre reči i osetili ljubav igumanije, mati Tekle, koju je ljubav prema Hristu, čak sa Krita dovela u Hercegovinu.
Ljubav je na svakom koraku ove duhovne škole koja je počela prvim sabiranjem u Republici Srpskoj. Za studente je priređen poseban doček u gradu simbolu srpske istorije koji sa posebnom radošću dočekuje upravo studente, Andrićgradu.
Prisustvovali smo i susretu mladih iz Srbije, Republike Srpske, Hrvatske i Crne Gore ispred Sabornog hrama u Trebinju. Prvi susret, a već pun ljubavi.

Svi i sve u službi ljubavi

A u Trebinju, kao da je sve u službi ove Duhovne škole, doček u svakom hramu, manastiru, u Muzeju Hercegovine, na Crkvinama koje su se pretvorile u veliki amfiteatar u kome se takođe uči, o ljubavi, o njenoj pobedi.
Ovde se voli ceo svet, svaki narod, svaki čovek, na službi čitaju i molitve za stradalnu Crkvu božiju u Svetoj Zemlji, za stradalnu Crkvu i narod u Ukrajini. Ovde dobro znaju kako im je.
Razgovor sa vladikom zahumsko-hercegovačkim Dimitrijem
Čita episkop zahumsko-hercegovački Dimitrije. On đacima ne drži duge besede, kako se to od prvog domaćina sa žezlom očekuje.
Žezlo nismo ni videli, samo dva njegova odela, ono za liturgiju i drugo, radno, u kome se stvori na svakom mestu gde su učesnici Duhovne škole. Grli pogledom, pita jesu li svi dobro, imaju li sve što im treba.

Na dobrom putu

Petar Petrović je iz Šapca, nedavno je završio osnovne studije na Bogoslovskom fakultetu. I njemu je za sada najveći utisak odlazak u pokajnicu.
Pun utisaka, Svetu liturgiju za Sputnjik komentariše i kao stručno lice:
„Svi se trude da što više pevaju na srpskom. Tako je pažnja sve vreme na molitvi. Slušate o Hristosu, duboko u vama odzvanjaju te reči. Vladika se baš trudi oko službe, dobro radi svoj pastirski posao. Važno mu je da se molitva razume. To molitveno raspoloženje je posebno. Vladika i sveštenici veoma opravdavaju ovu mučeničku zemlju, svetosavsku i zemlju Vasilija Ostroškog, u kojoj se toliko ljubavi oseća. Ljubavi najdrastičnije pokazane i dokazane“.
Trećeg dana Duhovne škole u Hercegovini ovaj izveštaj za Sputnjik nastaje na putu za manastir Zavala.
„Šta li nas tek tamo čeka“, što bi rekla Teodora iz Višegrada.
Liturgija u crkvi Svetog Ilije na Bilećkom jezeru
Za trenutak nam se, zbog hercegovačkih brda, učini da se vrtimo u krug. Stižu nas reči đakona Darka Nikolića, prvog među jednakima, nastavnika ove škole:
„Čovek kruži oko svog centra. Svaka orbita ima svoj fokus. U ovoj školi pokušavamo da podelimo hrišćanske vrednosti, a fokus našeg hrišćanskog života je Hristos. U zavisnosti od toga oko čega se krećemo zavisi kakvi ćemo biti. Svetlost te zvezde se prenosi na nas. Ako je to put ka Hristosu, ako smo deo njegove orbite, a to je Crkva, njegova svetlost će biti na nama“.
Evo table, „Zavala“, na dobrom smo putu.
Pogledajte i:
Komentar