Tako nešto, odnosno trezor semena već postoji na Zemlji i nalazi se na dalekom severu. Naime, još 2008. godine na Svalbardu, u Norveškoj, otvoren je trezor u kojem se nalazi više od 1,2 miliona uzoraka semena iz celog sveta, uključujući pšenicu, pirinač, grašak, voće, povrće… Cilj tog trezora je da se osigura raznolikost useva na Zemlji i snabdevanje hrane za čovečanstvo.
Naučnici razmišljaju kako bi trebalo da postoji i neka „bekap“ varijanta, ove, kako su je mediji nazvali „Nojeve barke biljne raznolikosti“ (neki je još nazivaju i Trezorom za sudnji dan) i kako bi bilo najbolje i najsigurnije da to uopšte ne bude na našoj planeti, piše portal Metro.
Na ovom projektu učestvuju naučnici sa nekih od najvećih svetskih univerziteta, poput Harvarda i Smitsonijana, a na početku će njihov fokus biti na trezoru u kojem će biti smešteni živi, kriokonzervirani uzorci najugroženijih životinja na Zemlji.
Prema okvirnim planovima, zamrznuti uzorci poslali bi se na Mesec gde bi se pohranili u trezoru koji bi trebao da bude postavljen na severnom ili južnom polu Meseca. Temperature na polovima iznose i do -200 stepeni Celzijusa, dok je zbog kratera celo to područje u senci, tako da trezoru neće trebati nikakav izvor napajanja kako bi se uzorci držali smrznutim.
Međutim, dok samo mesto pohrane nije problem, naučnike najviše brine kako da se uzorci koji se šalju na Mesec zaštite tokom putovanja svemirom.
S obzirom da je reč o kompleksnom i ambicioznom projektu, jasno je da će njegova realizacija potrajati, pri čemu se ne radi o godinama, već decenijama. Takođe, za razvoj lunarnog biospremišta postoje i brojni drugi problemi, pa će zato biti potrebna saradnja različitih nacija i kultura, kao i agencija kako bi se postigao dogovor oko dugoročnih planova trezora, odnosno držanja uzoraka i upravljanja.