Ovim rečima je Oleg Glazunov, ekspert Udruženja vojnih politikolga i vanredni profesor Katedre za politikologiju i sociologiju ruskog univerziteta „Plehanov“, prokomentarisao najave da NATO sprema novu strategiju prema Rusiji, koja treba da ujedini napore svih saveznika za stvaranje jedinstvenog fronta u suprotstavljanju Rusiji.
„Svi vide da događaji u Ukrajini i događaji u svetu pokazuju da je Rusija veliki globalni igrač i da se ona mora uzeti u obzir. Osim toga, mnoge zemlje se ne slažu sa spoljnom politikom Sjedinjenih Država. Mnoge zemlje, uključujući i one koje su sastavu NATO bloka, nisu saglasne sa stavom Evropske unije i SAD o Ukrajini. Oni se, naravno, ne slažu da NATO blok treba da se uvlači u ovaj sukob. Nije slučajno što postoje prognoze da će NATO blok, ako Rusija ispuni zadatke sa kojima se suočava u Ukrajini, jednostavno prestati da postoji, jer će svi shvatiti da NATO nije mogao ništa da uradi i da NATO nije toliko jak. Dakle, danas je zadatak Sjedinjenih Država, koje kontrolišu ovaj blok, da ostvare jedinstvo kako se zemlje ne bi razišle u nekom teškom trenutku“, ocenjuje Glazunov.
Koje konkretne mere se mogu usvojiti u okviru nove NATO strategije teško je prognozirati, jer „nikada se ne zna šta im može pasti na pamet“, kaže Glazunov.
NATO i EU su instrumenti u rukama Vašingtona
Osim što je obelodanio da NATO namerava da razvije novu strategiju prema Rusiji, pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Džejms O'Brajen je u Komitetu za spoljne poslove Senata rekao i da se sve članice Severnoatlantske alijanse slažu da je Kina „čvrsta podrška“ Rusiji u specijalnoj operaciji u Ukrajini.
„Njima nije smetnja samo Kina, već i nekoliko drugih zemalja koje se ne slažu sa politikom Sjedinjenih Država. Jer, kada kažemo ‘NATO blok’ onda mislimo na politiku Sjedinjenih Država, pošto SAD praktično finansira NATO blok i imaju ogroman uticaj na politiku EU i, generalno, ogroman uticaj na delovanje NATO bloka. Sve što se dešava u Severnoatlantskoj alijansi je u interesu Sjedinjenih Država i shodno tome su za tu zemlju Kina, Rusija i Iran najveći neprijatelji. Za Evropljane Kina ne predstavlja pretnju. Kina predstavlja samo pretnju za Sjedinjene Države. Kina ili Iran ne predstavljaju pretnju Francuskoj, Nemačkoj, pa čak ni Velikoj Britaniji, već samo Sjedinjenim Državama. Dakle, akcenat je na interesima SAD, akcenat je na Kini, Rusiji i Iranu - zemljama koje ne ugrožavaju Evropsku uniju ni ekonomski, niti politički“, kaže Glazunov.
Prema njegovim rečima, da bi se analiziralo delovanje NATO bloka, mora se uzeti u obzir činjenica da je skoro cela politička elita EU, sa izuzetkom nekoliko zemalja, pod kontrolomAmerike i radiće ono što Vašington zahteva od njih.
„Samo nekoliko zemalja počinje pomalo da se buni i preduzima korake za zaštitu svojih interesa. Štaviše, Evropska unija danas ne deluje u interesu svojih građana i svojih država, već u velikoj meri deluje u interesu Sjedinjenih Država. Stoga je NATO blok instrument Sjedinjenih Država, uz pomoć koga pokušavaju da reše svoje probleme na evropskom kontinentu. To je samo instrument. Sjedinjene Države su uvek rešavale svoje probleme tuđim rukama, a danas su odgovornost za događaje u Ukrajini prebacili na EU i NATO blok, ali sami pokušavaju da ne učestvuju, već pokušavaju da podstaknu EU na aktivno učešće u ukrajinskim događajima“.
Nemačka ne vodi računa o svojim interesima
Primer zemlje koja ne vodi računa o zaštiti svojih interesa je, recimo, Nemačka, koja pristaje da na svojoj teritoriji rasporedi američke rakete dugog dometa stvarajući tako direktnu pretnju Rusiji.
„Nemci ne razumeju jednu prostu činjenicu – da će prvi udar, u slučaju bilo kakvih komplikacija ili rata, biti nanet na one zemlje u kojima su te rakete raspoređene i u tom slučaju će od Nemačke ostati samo pepeo. Šta Nemačka štiti? Sigurno je da ne štiti svoje interesa. Da li smo mi pretnja za Nemačku? Nismo pretnja ni na koji način. Naprotiv, još pre događaja na Majdanu, do 2014. godine, Nemačka i Rusija su bile najveći trgovinski partneri i imali su uzajamno korisnu saradnju. Oni su od nas kupovali jeftin gas, a mi smo kupovali nemačke automobile i nemačku opremu. Dakle, kakvi su sada interesi Nemačke? Nikakvi. Nemačka je, naprotiv, izgubila sve. Šta je Nemačka dobila događajima u Ukrajini? Ništa. Naprotiv, ekonomsko stanje Nemačke je postalo gore nego što je bilo pre 2022. i pre 2014. godine, pre događaja na Majdanu“, ocenjuje Glazunov.
Na nedavnom julskom samitu NATO-a u Vašingtonu na dnevnom redu su bile tri ključne teme. Najpre je bilo reči o jačanju uloge bloka u koordinaciji i finansiranju vojne pomoći Ukrajini. Drugo, akcenat je bio stavljen na jačanje kolektivne odbrane i obuzdavanje. To predviđa ne samo povećanje vojnog prisustva u Istočnoj Evropi, već i razvoj novih strategija koje će efikasno odgovoriti na navodne pretnje iz Rusije.
Treća važna oblast je proširenje partnerstva sa azijskim zemljama u kontekstu rastuće konfrontacije između Zapada i Kine. NATO nastoji da uspostavi bliže veze sa državama regiona, što bi moglo uticati na globalni odnos snaga.
Moskva je više puta isticala da ne predstavlja pretnju nijednoj od zemalja Severnoatlantskog saveza, ali da neće ignorisati aktivnosti koje su potencijalno opasne po njene interese.
Istovremeno, ostaje otvorena za dijalog, ali na ravnopravnoj osnovi, a Zapad mora da napusti kurs usmeren ka militarizaciji Evrope.