Skrnavljenje, paljenje i rušenje srpskih manastira i crkava na Kosovu i Metohiji od ruku albanskih huligana, koji su 2004. godine dostigli vrhunac i to red očima uniformisanih pripadnika međunarodne zajednice, odnosno Kfora koji nije stao na put tom užasu, nije samo odgovornost Prištine nego i Zapada.
To je jedan od bitnih razlog zbog čega, u ovom slučaju Unesko, nije jasno stavio do znanja da su srpski manastiri na Kosovu i Metohiji u opasnosti od Albanaca i da su oni ti koji prouzrokuju političku nestabilnost na KiM, smatra Jovanović, profesor prištinskog univerziteta sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Ćute na nepočinstva Prištine da operu sebe
Jovanović ovako za Sputnjik komentariše 46. zasedanje Uneskovog Komiteta za svetsku baštinu, odražno u Nju Delhiju gde je odlučeno da srednjovekovni spomenici, odnosno srpski manastiri, Visoki Dečani, Pećka Patrijaršija, Bogorodica Ljeviška i Gračanica na Kosovu i Metohiji budu zadržani na Listi svetske baštine u opasnosti.
Kao razlog za ovakvu odluku navodi se politička nestabilnost na KiM bez apostrofiranja ko tu nestabilnost tačno izaziva.
Lukić kaže da je za očekivati da Zapad nikada neće reći da je za nešto kriva Priština i da smo se na to već navikli.
„Pomenuti srpski manastiri su kao spomenici od izuzetnog značaja za razvoj svetske kulture i civilizacije odavno na listi Uneksove kulturne baštine. Ono što ih međutim, izdvaja iz cele te liste i jedne od retkih privilegije da budu upisani kao srpski spomenici, jeste upravo opasnost koja preti njihovom opstanku i normalnom radu i funkcionisanju. Ostanak na listi svetske baštine u opasnosti zapravo znači da je njihov opstanak doveden u pitanje,“ napominje Jovanović.
Uopštena fraza
On s dozom ironije konstatuje da bi svakako bilo zanimljivo čuti kako je na tom zasedanju obrazloženo da su srpski manastiri u opasnosti zbog celokupne političke situacije i zbog mogućih političkih i društvenih previranja na KiM, odnosno da se time aludira na mogući sukob.
„To je jedna uopštena fraza koja ne daje ni nama ni evropskoj javnosti jasnu sliku na koji način su pomenuti srpski manastiri ugroženi, zašto i od koga. Mi duže od godinu dana gledamo Prištinu koja je pokrenula akciju a predstavila je tako kao da ona ne stoji iza nje, a to je upravo bilo pitanje srpske crkve na KiM. Odnosno, zauzimanje manjih crkava koje su pravoslavne i pokušaj da se pod izgovorom da ih rekonstruišu, i to bez saglasnosti SPC, predstave kao katoličke. Mišljenja sam da je to bilo opipavanje terena za nešto mnogo veće,“ kaže Jovanović.
Priština je, dodaje on, svesna činjenice da su na kosovsko-metohijskoj zemlji zapravo srpski manastiri i srpski pečati a ne albanski, iako se njihova stručna javnost trudila da ih predstavi kao albanske.
Priština ne ferma Unesko
„Takođe smo mogli videti da za samu Prištinu Unesko kao takav ne znači mnogo i to se najbolje pokazalo na primeru manastira Visoki Dečani gde su, osim otimanja zemlje manastiru, i novom gradnjom puta u zaštićenoj zoni manastira narušili zonu manastirskog kompleksa koji je u zaštiti Uneska,“ podseća sagovornik Sputnjika.
Jovanović takođe ističe da je odavno jasno da srpske manastire Priština ne želi da zaštiti, napominjući da je Bogorodica Ljeviška u Prizrenu još uvek opasana bodljikavom žicom.
On dodaje i da ga ne bi iznenadilo da sutra Srbija bude označena od Prištine kao neko ko ugrožava srpske manastire na KiM.
U dokumentu Komiteta za svetsku baštinu Uneska stoji da je razmatranje stanja konzervacije ovih spomenika ponovo odloženo za naredno zasedanje Komiteta. Takođe se traži od države ugovornice da, u saradnji sa Unmikom, Centru za svetsku baštinu, do 1. februara 2025. godine, dostavi ažurirani izveštaj o stanju očuvanosti imovine, na razmatranje Komiteta za svetsku baštinu na svojoj 47. sednici.
Kulturno dobro "Srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji", upisano je na Uneskovu listu svetske baštine u opasnosti 2006. godine na inicijativu Srbije.
Pogledajte i: