Izraelski premijer Benjamin Netanijahu upozorio je da će odgovor Izraela na napad na Golansku visoravan uslediti uskoro i da će biti bolan. Šef izraelske vlade je to rekao tokom posete gradi Madždal Šams gde je u subotu u raketnom napadu poginulo 12 dece iz lokalne zajednice Druza. Izrael tvrdi da je raketni napad izveo Hezbolah, što rukovodstvo ovog pokreta poriče a smatra da su deca poginula usled pada izraelske PVO rakete. Izrael je odbacio ta poricanja i najavio da će "snažno odgovoriti".
Koliko je opasan mogući sukob Izraela i Hezbolaha i može li da preraste u sukob s Iranom?
Sukob Hezbolaha i Izraela vodi u sukob s Iranom
Geopolitički komentator Nikola Jović kaže da je zapravo sukob Hezbolaha i Izraela na neki način posredan sukob sa Iranom, a ako bi do tog sukoba došlo to bi čak moglo biti uvertira u početak trećeg svetskog rata.
„Hezbolah je maltene produžena ruka Irana ali na takav način da Iran uvek može da kaže – "mi nemamo ništa sa njima jer su odvojena vojna formacija" i da ne odgovaraju za njihove aktivnosti. Dakle, Iran može da se ogradi od stvari koje radi Hezbolah kad je nezgodna situacija u smislu izraelske odmazde,“ napominje Jović.
On objašnjava da Izrael mimo Irana i njegovih ispostava na Bliskom istoku i nema neku ozbiljnu pretnju na Bliskom istoku.
"Bliski istok je podeljen s jedne strane na Izrael i američke saveznike i arapske režime koji su protiv Irana, a sa druge strane su Iran i milicije širom Bliskog istoka koje on kontroliše, pomaže i sa kojima je u savezu,“ navodi sagovornik Sputnjika.
Ključ u rukama Amerike
Jović kaže da će Amerika u skladu sa svojim geostrateškim ciljevima imati presudnu reč da li će doći do novog rata Izraela i Irana.
„Amerika želi da zadrži trenutnu konstelaciju na Bliskom istoku a to je da sa jedne strane daje nespornu podršku Izraela, da Izrael ima dobar odnos sa arapskim režimima i, sa treće strane, da taj savez sa Izraelom pritiska Iran i onemogućava mu da raširi svoju moć u potpunosti na Bliskom istoku, čime bi američka konstelacija bila ozbiljno dovedena u pitanje. Nije u američkom interesu da se uključi u direktni vojni sukob sa Iranom jer zna šta to sve sa sobom nosi, već želi da ovako preko posrednika nastavi da pritiska Iran sankcijama ali ne mislim da žele da zarad Izraela uđu u rat sa Iranom", kaže Jović.
Publicista i istoričar dr Srđa Trifković podseća da iskustvo Izraela iz sukoba iz južnog Libana 2006. godine kad su pokušali da se obračunaju sa Hezbolahom nije bilo sjajno.
„To je bilo prvi put da su Izraelci izvršili upad na arapsku teritoriju i da su se povukli bez ostvarenja političkih i vojnih ciljeva. Dakle, to je to nezavršen posao. Hezbolah je vrlo uhodana i snažna vojna institucija, daleko snažnija od libanske vojske, na primer. Tada su pokazali i svoju visoku disciplinu i uvežbanost u slanju svojih boraca na front u Siriji gde su bili značajno pojačanje za predsednika Bašara el- Asada u građanskom ratu koje su podstakle zapadne sile 2011. godine. Štaviše, Hezbolah je vršio rotaciju svojih jedinica u Siriji, tako da što više njihovih boraca dobije svojevrsno vatreno krštenje,“ objašnjava Trifković.
Treba reći, dodaje naš sagovornik, da su pripadnici Hezbolaha pri tom bili obučavani u logorima u južnom Libanu od strane iranskih oficira Revolucionarne garde koji su im prenosili iskustva koje su stekli još u Zalivskom ratu.
„Tako da tu imamo i jedan kontinuitet, kako vojnog profesionalizma, tako i direktnog borbenog iskustva koji bi za Izraelce mogao da predstavlja ozbiljan problem, pogotovu posle iskustva sa borbama u Gazi. Veliko je pitanje da li bi i u kojoj meri izraelska javnost mirno podnela eventualne gubitke svojih sunarodnika jer za Izraelce više desetina poginulih i stotine ranjenih predstavlja ozbiljne gubitke imajući u vidu da su ljudski resursi jevrejske države daleko ograničeniji od resursa njenih arapskih suseda,“ ističe sagovornik Sputnjika.
Kredibilitet Netanijahua narušen
Osim toga, napominje Trifković, kredibilitet Netanijahua je teško načet u Izraelu još od operacije Hamasa oktobra prošle godine, što je podstaklo učestale zahteve da se on povuče sa pozicije i za brzim rezultatima istrage o krivcima za taj bezbednosni propust.
„Tako da ima mnogo Izraelaca i to na levom centru političkog spektra koji smatraju da bi Netanijahu sada hteo da iskonstruiše još jedan front da bi kroz osećaj egzistencijalne ugroženosti Izraela sa dve strane produžio svoj sopstveni politički vek. Ako, dakle, uzmemo sam vojni izazov izlaženje na kraj sa utvrđenim položajem i podzemnim komunikacijama u južnom Libanu koje ima Hezbolah a koji inače ima nezahvalan teren za blic operaciju oklopnih vozila uz pešadiju kakve obično Izrael sprovodi, uz političku klimu u samom Izraelu, to nije solidna baza za jednu dugoročnu vojnu operaciju,“ procena je Trifkovića.
On smatra da je moguće da će Izrael izvesti napad ograničenih razmera da bi pokazao da ima odgovarajući odgovor na događaj na Golanskoj visoravni.
Izrael čeka kraj izbora u Americi
„Ali ne verujem da bi bili u stanju da krenu na Iran pre završetka američkih izbora gde se nadaju da će da pobedi Donald Tramp koji je nagovestio da će ukrajinsko pitanje splasnuti, kao i manju zainteresovanost za Evropu, ali zato ima veoma oštar stav prema Iranu jer želi pooštravanje sankcija, nultu tolerantnost prema iranskom projektovanju moći van njegovih granica, pre svega u Libanu i Siriji, kao i prema Hutima u Južnom Jemenu,“ kaže Trifković.
Što se tiče Netanijahua, za njega bi bilo krajnje razumljivo, kaže naš sagovornik, da ako želi eskalaciju sukoba protiv Irana sačeka ishod predsedničkih izbora u Americi.
Brojni zvaničnici i izveštaji ukazuju na to da se očekuje da će se izraelska vlada dogovoriti da preduzme snažnu odmazdu, iako ostaje da se vidi njen obim, kao i da li će Izrael pokrenuti rat protiv libanske grupe koju podržava Iran, preneo je Tajms of Izrael.