Ovako je novinar „Novosti“ Dragan Vujičić doživeo otvaranje Olimpijskih igara u Parizu, a nije ni jedini, budući da je srpska, francuska, pa i celokupna svetska javnost ostala zgrožena performansom koji je prodefilovao Parizom u transvestitskom donjem rublju i uz kvazibuntovničko omalovažavanje hrišćanske i opšteljudske civilizacije.
Vujičić kaže za Sputnjik da je već na prvi pogled bilo jasno da pariski Jelisej više nisu polja raja iz starogrčke mitologije, niti mesto večitog zagrobnog života u kome uživaju bogovi i junaci, već da se Grad svetlosti pretvorio u svoju suprotnost.
Dionizijski štrumpf
Iako su apologete poslednje kapi koja preti da prevagne čašu razuma, ali i ukusa, pokušavale da opravdaju oponašanje i izrugivanje Tajnoj večeri, organizatori otvaranja OI morali su da upute javno izvinjenje vernicima širom sveta.
Nezadovoljstvo je bilo ogromno i među samim Francuzima, pa se oglasila i tamošnja crkva. Tajnu večeru u kojoj je jedan od najvećih svetskih slikara Leonardno da Vinči naslikao Isusa Hrista sa apostolima u trenutku kada im Sin Božiji predočava da će ga jedan od njih izdati, predstavila je grupa transvestita. Hrista je „glumila“ prekomerno gojazna žena jevrejske veroispovesti, a u celu predstavu je bilo uključeno i dete. Iznad deteta, umesto, možda, anđela čuvara, stajao je transvestit kojem su genitalije, na očigled celog sveta, ispadale iz gaća.
Tajna večera u rekonstrukciji nakaza i u Parizu je imala originalni mitološki smisao – priča o izdaji. Kod Davinčija je Juda, a u Parizu to svakako nije bio Tomas Džoli, „kvir umetnički direktor“ anagažovan od „Komiteta“. On je samo bolestan. Doduše ne terminalno kao „civilizacija“ koja ga je odabrala, rekao je Vujičić za Sputnjik.
Glavno jelo na lažnoj tajnoj večeri bila je imitacija muškarca umočenog u plavu farbu sa šljokicama. „Avangarda“ je pokušala da ubedi gledaoce da se radi o grčkom bogu vina i uživanja, Dionisu, ali ni pored svog mentalnog naprezanja nisu uspeli da objasne zbunjenom i umetnički nepismenom svetskom auditorijumu kakve tačno veze degenerisani mlohavi štrumpf ima sa antičkim grčkim bogom. Kao da prerasli štrumpf nije bio dovoljno loš, nakon njega su gledaoci bili „počašćeni“ i jednim od jahača apokalipse.
Metalni konj i jahač na Seni kao da su dojahali iz biblijskog Jovanovog otkrovenja: „I videh, i gle, konj bled, i onome što seđaše na njemu beše ime smrt, i ad iđaše za njim“. A sve to je pratilo 85 čamaca koji su niz reku Senu vozili skoro 7.000 sportista iz 205 zemalja. E, oni su osramoćeni. Ličili su na Cirkus buva, jeftinu seosku vašarsku zabavu na kojoj buve preskaču jedna drugu dok im „artista“ diriguje, ilustruje Vujičić.
Deo Biblije je i knjiga Otkrivenja, poznata i kao Otkrovenje Jovanovo. Deo je Novog zaveta i usmerena je ka budućnosti. Dok Knjiga postanja priča o stvaranju, Otkrivenje zaključuje Bibliju vizijom Novog Sveta, Novog Neba i Nove Zemlje.
© Sputnik / Sergej Pjatakov
/ Sport je bio sporedna atrakcija
Svi ovi sportisti koje smo gledali, nastavlja naš sagovornik, pretvoreni su bili u cirkus buva. Ti jadni ljudi koji ceo život vežbaju da bi se takmičili i bili najbolji, bili su, kaže on, prisiljeni da učestvuju u nečemu što velikoj većini njih najverovatnije ne odgovara. Pored čitave parade skarednosti, oni su došli da se takmiče u vreme ratova i krvoprolića.
Pevanje himne Srbije prilikom tradicionalnog dočeka srpskih sportista na balkonu Starog dvora u Beogradu.
© Sputnik / Lola Đorđević
Vrlo je nepristojno gledati ovu i ovakvu ceremoniju i mislim da će ovo zaista biti poslednje održavanje Olimpijskih igara napravljeno od ovakvih ljudi i na ovaj način. Ove Olimpijske igre uopšte i ne treba gledati jer ne učestvuju svi sportisti i jer je neko odredio da pojedini mogu, a pojedini ne mogu učestvovati. Ovo takmičenje se održava kada na jednoj tački sveta ginu deca svaki dan, dan za danom, gde se bacaju bombe od tonu ili dve na izbegličke kampove i svi se prave da to ne postoji, priča Vujičić.
Nažalost, kaže on, Pariz, Evropa i Amerika bi da ratuju. To su pokazali odabirom sportista koji smeju i ne smeju da se nadmeću. Od vremena stare Grčke, nastavlja naš sagovornik, kada bi se organizovale Olimpijske igre, prestajali bi svi ratovi, na takmičenje bi dolazili svi ljudi, jer u takmičenju jeste smisao naoredovanja čovečanstva i ključ uspeha naše civilizacije.
Degute
Ko je i imao želju da pored odsustva Rusije, a prisustva Izraela i „Kosova“ prati Olimpijske igre, sprečila ga je audio, vizuelno, misaono ideološka nakarada „vouk ideologije.
Većina nas je htela da sa svojom decom i porodicom odgleda otvaranje Olimpijskih igara, ali je ono bilo nesnošljivo. Pariz je grad poznat po Jeliseju, mestu u grčkoj mitologiji gde bogovi i ljudi zasluženo odmaraju. Međutim, Pariz već dugo nije grad božanskih vrtova, već nečeg sasvim drugog. Zato i ne treba gledati ovakve manifestacije. Ostaće ove Olimpijske igre upamćene kao velika sramota, samo molim boga da ne dođe do nekih bezbedonosnih propusta, odnosno do nekog namerno izazvanog incidenta gde ginu ljudi, zaključio je Vujičić za Sputnjik.
Pogledajte i: