Kao diplomata, Kasanof se proslavio u vreme kijevskog Majdana gde je bio pomoćnik Viktorije Nulad koja se smatra jednim od sponzora ukrajinske obojene revolucije.
Politički konsultant Vladimir Dobrosavljević uveren je, ipak, da bez obzira na ovakav politički bekgraund Kasanofa, ne treba očekivati dramatično drukčiji odnos Vašingtona prema Balkanu.
Pomagao Nulandovoj oko Majdana
On skreće pažnju da je novi izaslanik za Balkan imenovan pred kraj mandata demokrata, a uveren je da ko god da pobedi u narednom mandatu, novi kandidat demokrata ili Donald Tramp, politika Stejt departmenta će nakon izbora biti koncipirana na nekim drugim osnovama i prioritetima.
„To što on pripada krugu Viktorije Nuland ne znači da nema svojih ambicija. Jasno je da je jače pozicioniran u Stejt departmentu nego što je to bio Gabrijel Eskobar, ali mislim da se u ovom trenutku politika SAD do predsedničkih izbora neće dramatično menjati niti će se forsirati neko instant rešenje“, smatra Dobrosavljević.
Naravno, dodaje on, treba biti oprezan i ne treba biti naivan, pa misliti da Kasanof nema neke predrasude prema Srbiji i ovom prostoru. Ali, s druge strane, on je deo tima koji neće previše rizikovati nego će igrati na sigurno, pre svega zato što se pokazalo da neke druge stvari više tangiraju birače od Zapadnog Balkana.
Cilj je da se marginalizuje Rusija
Dobrosavljević veruje, međutim, da će se kijevsko diplomatsko iskustvo Kasanofa svakako odraziti i na njegovu listu prioriteta u delovanju na Balkanu.
„Njegov prevashodni cilj u ovom periodu biće da se marginalizuje ili drži pod kontrolom ono što oni smatraju „malignim uticajem“ Rusije na ovim prostorima. Pre svega tu mislim i u medijskom smislu ali i na činjenicu da oni znaju da veliki deo naših sunarodnika ima blagonaklon odnos prema Rusiji, bez obzira kako je na Zapadu modulirano javno mnjenje u odnosu na sve što se dešava u ratu u Ukrajini“, primećuje politikolog.
U biografiji Kasanof stoji između ostalog da je se njegov deda doselio u SAD iz Poljske, inače poznate po rusofobiji, a na pitanje može li se imajući to u vidu , kao i njegov učinak na Majdanu, očekivati da će on vršiti jači pritisak na Srbiju po pitanju uvođenja sankcija Rusiji, Dobrosavljević kaže:
„To će svakako biti narativ koji će služiti kao jedna vrsta štapa prema zvaničnom Beogradu. Ali za dve i po godine od početka sukoba u Ukrajini bilo je trenutaka koji su bili znatno dramatičniji za Srbiju po pitanju pritisaka za uvođenje sankcija Rusiji. A sada kad je već otvoreno počela jedna vrsta šatl diplomatije, recimo Viktora Orbana i kad i iz samog Kijeva, a i iz Moskve, počinju da se puštaju probne informacije da je vreme da se sedne za pregovarački sto, ne treba očekivati preterano veliki pritisak prema nama za uvođenje sankcija Moskvi.“
Kasanof je inače službovao u Irskoj, Turkmenistanu, Čileu, a za rezultate postignute tokom kijevskog Majdana dobio je nagradu Stejt departmenta Džejms Klement Dan.
Zauzimao je različite pozicije u američkoj vladi s posebnim akcentom na poslove vezane za Istočnu Evropu, Kavkaz i regionalne sukobe.
U oktobru 2015. Kasanofa pominje američka lobistička firma Blu star stratedžis u pismu ukrajinskom holdingu Burisma kao kontaktno lice u američkoj vladi, u istoj onoj firmi s kojom je bio povezan sin Džozefa Bajdena Hanter koji je bio član njenog odbora i zbog koje je sada pod kongresnom istragom zbog sukoba interesa.
Kasanof je, inače, 2014. imenovan za direktora Kancelarije Stejt departmenta zadužene za pitanja Ukrajine, Moldavije i Belorusije a u tom svojstvu se novembra te godine sastao sa 15 predstavnika beloruske opozicije, uključujući ljude koji su podržali ukrajinski Majdan Anatolija Lebedka i Vladimira Nekljajeva, protiv kojih se u Belorusiji vodi više sudskih procesa.
Prištinski mediji raduju se njegovom imenovanju. Kako kaže bivši poslanik i albanski lobista u SAD Faton Bislimi, Kasanof nema nikakve naklonosti prema Srbiji i dosta je antiruski nastrojen što može ići u korist kosovskih Albanaca.