Uran i Neptun dele mnogo sličnosti, što je dovelo do provokativne ideje u podkastu Društva mrtvih planeta portala „Nju sajentist“ – da se zapali Uran. Voditeljke podkasta Čelsi Vajt i Li Krejn su teoretski istražile koncept.
Naučno razmišljanje o pomenutoj ideji i nije tako manjkavo. Sagorevanje materijala i analiza njegove svetlosti spektroskopijom je proverena metoda za određivanje hemijskog sastava. Štaviše, unutrašnja struktura ledenih džinova poput Urana još je uglavnom nepoznata. Spaljivanjem spoljašnjih slojeva, ove tajne bi mogle biti otkrivene.
Velika rupa u teoriji potencijalne pljačke
Međutim, kako je istakao planetarni naučnik i gost pomenutog podkasta Pol Birn sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu, taj plan ima značajnu manu. Spoljnim slojevima Urana nedostaje kiseonik potreban za sagorevanje, primećuje on. Čak ni uvođenje ogromne količine kiseonika ne bi bilo dovoljno, što zapravo čini ideju sagorevanja nepraktičnom.
Zanimljivo je da se debata pomera kada se razmatra unutrašnjost planete, koja bi mogla da sadrži dijamantski pesak. Ovo potencijalno blago pretvara teorijsku misiju u pljačku, a ne u jednostavan naučni eksperiment.
Šta bi bilo da...
Da biste došli do tih dijamanata, najefikasniji metod bi bio da se sudari drugo nebesko telo sa Uranom. Takav udar bi verovatno proizveo sjajan bljesak, oblakpare, a možda i svetleći rep iza Urana. Pažljivo planiranje bi bilo od suštinskog značaja da se izbegne uništavanje dijamanata ili nanošenje znatne štete Sunčevom sistemu.
Uspešan sudar bi mogao da postigne dvostruke ciljeve otkrivanja dubljih slojeva Urana i pristupa njegovim dijamantima. Ali, rizici su potencijalno kataklizmični, tako da bi apetite za blistavim dijamantima trebalo „spustiti na zemlju“.
Pogledajte i: