Ovako ruski eksperti komentarišu izjavu ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitrija Kulebe, koji je po prvi put signalizirao da je njegova zemlja spremna da direktno pregovara sa Rusijom i da ti pregovori treba da budu usmereni na postizanje „pravednog i trajnog mira“.
Komentarišući promenu retorike i naizgled zaokret Kijeva ruski eksperti su saglasni u oceni da se kijevskom režimu ne može verovati. Bivši ukrajinski deputat Vladimir Olejnik ovu promenu objašnjava poslovicom koja kaže da „mesto sedenja određuje tačku gledišta“.
„Odnosno, on je u Kini, a Kina se jasno zalaže za političko rešenje ovog sukoba, za pregovore i tako dalje. Zato je on tamo zauzeo tu poziciju, koja je u suprotnosti sa stavom nelegitimnog predsednika Zelenskog... A šta nam govori Zelenski? On kaže: ‘Možda ćemo pozvati Rusiju na pregovore, na drugi mirovni samit u novembru, došla Rusija ili ne’, dok je Kuleba izneo nešto drugačije gledište, spominjući bilateralne pregovore i to zato što Kina na to podstiče“, objašnjava Olejnik.
Prva mirovna konferencija u Švajcarskoj o Ukrajini, na kojoj su se uglavnom okupili zapadni saveznici Kijeva, prošla je bez učešća Rusije. To je bio prvi slučaj u istoriji da se „mirovni pregovori“ vode bez jedne strane u sukobu i sa nelegitimnim predsednikom - Zelenskim, kome je mandat istekao u maju.
Zelenski se i protivio učešću Rusije na toj konferenciji, iako Kina zauzima stav da je ovo pitanje nemoguće rešiti bez Rusije, podseća Olejnik.
On napominje da je Peking pozvao Kulebu u posetu odmah posle posete mađarskog premijera Viktora Orbana Kini i njegove „mirovne misije“, koja je obuhvatila sastanke sa Zelenskim u Kijevu, Putinom u Moskvi, Si Đingpingom u Pekingu, kao i sa Donaldom Trampom na Floridi.
„Jasno je da Kina, koja ima veoma veliku političku težinu u svetu, počinje da vrši pritisak, jer se Kina bavi trgovinom i nisu joj potrebni nikakvi sukobi. Njima su potrebna tržišta za njihovu robu i zato je zainteresovana za mirno regulisanje situacije“, kaže Olejnik.
On podseća da Kijev gotovo kvartalno menja retoriku, a indirektan dokaz za to je govor Valerija Zalužnog, aktuelnog ambasadora Ukrajine u Velikoj Britaniji i bivšeg vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine, koji kaže da je nemoguće postići bilo kakve dogovore, da se rat mora nastaviti do pobedonosnog kraja i uništenja Rusije. On daje izjave vrlo bliske poziciji Londona i zato se ne treba zavaravati Kulebinim signalima.
Zašto se kijevski režim plaši Trampa
Olejnik je saglasan sa portparolom ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marijom Zaharovom, koja smatra da je takva retorika Zelenskog povezana sa izbornim ciklusima u Sjedinjenim Američkim Državama. Drugim rečima, to zapravo znači da Kijev strahuje da će ostati bez podrške, finansijske i vojne pomoći, ako na vlast dođe Tramp.
„Činjenica je da se oni orijentišu na onoga ko drži čekovnu knjižicu. Čekovna knjižica za rat je kod Amerikanaca. I oni sada prate poziciju Trampa, koji je jasno rekao da će i pre nego što stupi zvanično na dužnost, nakon pobede na novembarskim izborima, pokušati da reši ovaj problem i okonča rat u Ukrajini. Jasno je da Zelenski ne može da odbaci ovaj razvoj događaja i da mora makar nekako da uskoči u poslednji vagon. Otuda nije slučajno što kaže da će pozvati Rusiju na drugi samit, koji će se, kako naglašava, održati u novembru. Pitanje je, a zašto ne u decembru?!“.
Kijev sada prati izborne procese u Americi, a dalje će se voditi u skladu sa rezultatima američkih izbora, dodao je Olejnik. S druge strane, Moskva je više puta isticala da je otvorena za pregovore, ali je Kijev uveo zabranu za pregovore na zakonodavnom nivou.
Rusija je iznela i svoje uslove za početak pregovora i mirno okončanje sukoba u Ukrajini, a to predviđa povlačenje ukrajinskih trupe sa čitave teritorije novih regiona Rusije – DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti. Kijev treba zvanično da odustane od namere ulaska u NATO i sprovede demilitarizaciju i denacifikaciju, kao i da prihvati neutralan, vanblokovski i nenuklearni status. Takođe, Ukrajina mora da prizna status Krima, Sevastopolja, DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti kao regiona Rusije.
„Postoje dva načina za rešavanje zadataka i ciljeva koje je postavila Rusija. Prva opcija - Rusija je uvek bila za pregovore, a mi smo to videli po Minskim sporazumima i Istanbulskim sporazumima. Uostalom, Istanbulske pregovore, kao mirovni proces za rešavanje konflikta nije uništila Rusija, već Ukrajina uz pomoć Zapada. I Boris Džonson i Bajden su bili umešani u to. Odnosno, Rusija je očigledno za političko rešenje, jer s obe strane gine jedan narod - ruskojezični“, ističe Olejnik.
Kijev ima izbor – pregovori ili kapitulacija
Odgovarajući na pitanje šta je Putin mislio pod političkim rešenjem, Olejnik kaže:
„U Ukrajini treba da postoje snage koje će reći - stop nacifikaciji, koje će ukinuti odluke i neke zakone, zabraniti naciste kao formu državnog uređenja, ukinuti sve zabrane ruskog jezika, sve progone pravoslavnih hrišćana, objavitiamnestiju tj. potrebno je napraviti realne korake ka denacifikaci. Zatim što se tiče NATO-a, te snage treba da u Ustav uveduneutralan status, kako je to nekada bilo predviđeno Deklaracijom o nezavisnosti i preduzmu i preduzmu druge mere. Međutim, za to je neophodno da unutar Ukrajine postojipolitička volja i političke snage, ali toga nema“, konstatuje Olejnik.
Drugi način jeste rešavanje na bojnom polju.
„Ali onda se ne radi o pregovorima, već o pravoj kapitulaciji“, istakao je Olejnik.
Stoga će, u ovom slučaju, o sudbini Ukrajine odlučivati pobednik.
„Mislim da je to Rusija, čak sam siguran da je to Rusija“, zaključio je Olejnik.
Pogledajte i: