„Ustavni sud je navedenom odlukom privremeno stavio van pravne snage Izborni zakon Republike Srpske od dana njegovog stupanja na snagu 17. jula 2024. godine primenom principa ab initio, pa do konačne odluke Ustavnog suda o zahtevu za ocenu ustavnosti“, navodi se u saopštenju.
U obrazloženju ove odluke stoji da je ocenjeno očiglednim da okolnosti ovog predmeta pokreću vrlo ozbiljna i složena pitanja ustavnosti osporenog Izbornog zakona Srpske.
„Naime, odredbama osporenog zakona regulišu se pitanja koja su već regulisana Izbornim zakonom BiH, te se Republičkoj izbornoj komisiji Srpske daju nadležnosti koje ima Centralna izborna komisija BiH, uz istovremeno stavljanje van pravne snage određenih odredbi Izbornog zakona BiH“, navodi se u saopštenju.
U okolnostima konkretnog slučaja, krnji Ustavni sud je zaključio da se pokreću pitanja nadležnosti Narodne skupštine za različito regulisanje iste oblasti na različitim nivoima vlasti u BiH.
„Ustavni sud stoga smatra da postoje valjane sumnje da bi osporeni zakon mogao da naruši ustavni poredak i političku stabilnost BiH , što je u ovoj fazi dovoljno da se utvrdi postojanje 'dokazive tvrdnje' za mogućnost nastupanja neotklonjivih štetnih posledica kao jednog od uslova da bi Ustavni sud odlučivao o zahtevu za privremenu meru“, stoji u saopštenju.
Osim toga, razmatrajući uslov „hitnosti“ donošenja privremene mere, krnji Ustavni sud smatra da propisi koji se odnose na izbore predstavljaju jednu od najvažnijih oblasti regulisanja koje je ključno za obezbeđenje slobodnih, poštenih i transparentnih izbora koji odražavaju volju građana.
„Stoga bi implementacija Izbornog zakona Srpske ozbiljno podrivala ulogu Centralne izborne komisije BiH. I sama mogućnost organizovanja predstojećih lokalnih izbora u Republici Srpskoj primenom osporenog zakona predstavlja pretnju za nastanak nepopravljive štete za demokratski izborni proces, pravnu sigurnost i vladavinu prava. Zadržavanje takve pravne situacije narušilo bi pravni poredak i ustavni okvir države, dovelo bi do pravne nesigurnosti i ugrozilo legitimitet izbornog procesa, što bi moglo rezultirati ozbiljnom političkom nestabilnošću“, tvrde iz ovog suda.
Podsećaju i da odluka o privremenoj meri ne prejudicira odluku o meritumu zahteva.
Izborni zakon je usvojila Narodna skupština Republike Srpske na sednici održanoj 19. aprila ove godine, a stupio je na snagu 17. jula.
Zahtev za ocenu ustavnosti Izbornog zakona Republike Srpske i donošenje privremene mere podneo je zamenik predsedavajuće Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Denis Zvizdić, prenosi RTRS.
„Hibridni rat i pokušaj izazivanja krize“
Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić smatra da odluka krnjeg Ustavnog suda BiH o privremenom stavljanju van pravne snage Izbornog zakona Republike Srpske predstavlja hibridni rat i pokušaj izazivanja krize i sukoba.
„Za nas je neverovatna odluka Ustavnog suda BiH, pogotovo zbog brzine kojom su to učinili, kao da su oni portirska služba Denisa Zvizdića“ rekao je Stevandić Srni.
On je dodao da je ovo sramota, kako za njih, tako za ukupan sistem u BiH.
Pogledajte i: