Deluje da se nametnula i prva petorka u sastavu: Avramović - Bogdanović - Dobrić - Petrušev - Jokić.
Možda bi na papiru Vasilije Micić trebalo da ima prednost u odnosu na Avramovića, možda na papiru Marko Gudurić ima veće ime od Ognjena Dobrića, ili Nikola Jović kao NBA košarkaš u odnosu na Petruševa, ali...
Kod Pešića to „ne biva“.
Videlo se i u Manili da selektor najviše računa na igrače koji su u datom momentu spremni i sposobni da daju maksimum, ali ne samo u napadu, već i u odbrani.
Mnogo puta smo se uverili da Avramović i Dobrić u tom smislu pružaju možda i najviše, da su poput dva hrta koji protivnicima ne daju da dišu.
Jedan dolazi iz promenljive sezone u Partizanu, drugi iz tanke sezone u Virtusu, ali u dresu Srbije obojica „grizu“ i ne postavljaju pitanja.
Dakle, neće igrati imena, neće igrati statusi, igraće oni koji najviše mogu da daju meda kada je najvažnije. Po zaslugama i prikazanom na pripremama koje su se pokazale kao ozbiljna audicija za naredno veliko takmičenje.
Kada smo kod vođa, bespotrebno je uopšte govoriti o Nikoli Jokiću, ali i Bogdanu Bogdanoviću.
Bogdan je verni vojnik Srbije godinama, znamo svi koliko voli da igra za našu zemlju i koliko sebe daje.
Ali, kada je u timu i Jokić, Bogdan nema problem da se malo skloni u stranu i radi posao iz sporedne uloge.
Samim tim je još veći dasa i još veći lider.
Deluje da je sve spremno za najveću smotru kada su naši košarkaši u pitanju.