OI 2024

Šta zna kiša šta je želja – šta znaju povrede šta znači Srbija

Svaki drugi dres sa prezimenom Jokić na leđima, Boriša Simanić koji iz ugla posmatra saigrače kako potpisuju autograme i jedno „biću dobro“ od Nikole Jovića bili su dovoljni da se zaključi u kakvom je košarkaška reprezentacija Srbije raspoloženju pred odlazak na Olimpijske igre.
Sputnik
Kako se 19 časova i dolazak muške i ženske košarkaške i basketaške reprezentacije približavao, tako se činilo da se vreme u Beogradu pogoršava, ali broj okupljenih navijača se povećavao.
Uglavnom su to bila deca sa roditeljima, a detalj koji se najčešće isticao bio je dres Nikole Jokića koji je nosilo govoto svako drugo dete. Od onih koji njegovo ime ne znaju da izgovore, do onih koji rastu uz njegove majstorije... To što ponosno nose prezime Jokić na leđima dokazuje koliko Srbija poštuje bogatu karijeru Somborca.
Nema svako priliku da živi u eri trostrukog MVP-a najjače košarkaške lige na svetu i zato su Srbi ponosni što danas mogu da ističu da je jedan takav obukao nacionalni dres.
Kada je Jokić izašao ispred navijača pozdravljen je povicima „MVP, MVP“, na šta se toplo osmehnuo.
Heroji nekada stoje i u senci, a jedan takav je Boriša Simanić. Srpski košarkaš doživeo je tešku povredu na Svetskom prvenstvu prošle godine, dva puta je operisan i izvađen mu je bubreg, ali njegovu junačku borbu saigrači nisu i neće zaboraviti.
Pozvan je Boriša da trenira sa ekipom, a zajedno sa njima bio je i ispred Arene, međutim nije želeo da bude među navijačima i „ukrade“ trenutke ostalih saigrača. Ostao je u uglu i posmatrao dešavanja, a iako su mu u nekoliko navrata govorili da im se pridruži on je ostao na istom mestu.
„Neka, biću ovde“, rekao im je Boriša koji je nagledao fotografisanje i potpisivanje autograma.
Ono što je moglo da se vidi i čuje samo „iza kulisa“ bilo je raspoloženje mladog Nikole Jovića. Talentovani srpski košarkaš se još oporavlja od povrede, ali je uz širok osmeh poručio da će biti spreman za Olimpijske igre.
Izvodio je štoseve sa saigračima, zasmejavao ih i širio optimizam čime je definitivno potvrdio reči iz Manile prošle godine kada je za srpski tim rekao da se jedni prema drugima ponašaju kao braća.
Kapitenu Bogdanu Bogdanoviću u nekoliko navrata je tokom potpisivanja autograma izjavljena ljubav, a kada je trebalo da održi govor trudio se da to uradi što kraće i da brže bolje mikrofon preda Aleksi Avramoviću, sada već zvaničnom motivacionom govorniku tima.
„Hvala vam puno što ste došli u ovolikom broju, mi ćemo se boriti za vas, pružićemo maksimum i nadam se da se ponovo vidimo na onom mestu“, aludirajući na balkon ispred Skupštine gde su košarkaši slavili srebrnu medalju sa Mundobasketa prošle godine.
Zajedno sa košarkašima bile su i košarkašice odnosno dame velikog srca koje takođe deluju kao jedna velika porodica. Nekoliko dana pre ovog druženja zasmejale su javnost snimkom na kom plaše saigračicu Ivanu Racu, ali su sada pokazale da u tom timu zapravo uvek vlada smeh i isključivo pozitivna atmosfera.
Tina Krajišnik je kako to dolikuje velikim kapitenima prišla i pozdravila basketaše, popričala sa njima, a potom su košarkašice komentarisale sa kolegama i protivnike na Olimpijskim igrama.
Kada se sabere sve ono viđeno i „neviđeno“ još jednom se pokazalo da se u Srbiji sport ne gleda, već oseća, dušom i srcem. Za obične fotografije i autograme običnih košarkaša, košarkašica i basketaša se ne stoji na kiši satima niti u redu, ali ništa u Srbiji nije obično pa ni ovi timovi od kojih mnogo toga može da se očekuje, ali ne i to da razočaraju.
SPORT
Reči ohrabrenja za srpskog golgetera – i to od novog trenera
Komentar