Direktor Nemačkog instituta za litijum Ulrih Blum izjavio je kako Kijev ne bi trebalo da ustupi Donbas Rusiji iz razloga što tamo postoje ogromna nalazišta litijuma. Kako je on istakao, Evropa bi većinu tih resursa mogla da iskoristi da „ubrza svoju energetsku tranziciju“.
List „Global tajms“ piše da NATO podržava kijevski režim kako bi dobio pristup nalazištima litijuma u Donbasu i pokušao da oslabi Rusiju, dok želja da nastavi finansiranje Ukrajine gura EU ka „ekonomskom samoubistvu“.
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka i direktor Centra za studije Azije i dalekog istoka Dragana Mitrović kaže da je pitanje kopanja litijuma već nekoliko godina vruće geopolitičko pitanje, pogotovo od trenutka kada je nametnuta zelena agenda i insistiranje na prelasku na druge izvore energije.
Ona podseća da su nametnuti propisi unutar same Evropske unije koji svima nalažu da izbace iz upotrebe klasične automobile i zamene ih električnim kolima koji idu na litijumske baterije.
Zavisni od Kine
Mitrovićeva podseća da globalnom proizvodnjom litijuma dominira nekoliko zemalja i da je do sada bila razmeštena u Australiji, Čileu, Kini, Africi. U Zimbabveu su potvrđena nalazišta velikih rezervi litijuma, ali tu je Kina dominantna. Sjedinjene Američke Države nastoje da budu prisutni i dominantni u Čileu, ali je Čile najavio da će sve svoje rudnike nacionalizovati.
Izveštaj američkog geološkog pregleda od pre tri godine naveo je gde se nalaze najveće svetske zalihe litijuma. Po tadašnjim procenama, Australija je davala 55 odsto svetske proizvodnje, Čile nešto preko četvrtine, Kina 14, Argentina 6 odsto. Kina je bila i najveći prerađivač, jer se tu ne radi samo o ekstrakciji, odnosno izvlačenju, nego i o preradi litijuma koja je vrlo upitna i u odnosu na ekstrakciju još gora po životnu sredinu, rekla je Mitrovićeva za Sputnjik.
INFOGRAFIKA kaver Litijum u afričkim zemljama
© Sputnik
Ovde se radi, kaže ona, o pitanju ko će prednjačiti u novoj zelenoj agendi. Kina je postala najveći proizvođač i izvoznik električnih automobila, a SAD i Evropska unija su joj nametnuli kaznene uvozne mere. Uvozne carine na kinske automobile u Americi iznose 100 odsto, dok u EU iznose 18 do 30 odsto.
Imamo nastojanje EU da se geopolitički ponaša i prema Rusiji i prema Kini na način koji podrazumeva da smanji svoju zavisnost od njih. Videli smo kako je EU ekonomski prošla kada je na silu prekinula u velikoj meri oslanjanje na uvoz nafte i gasa iz Rusije. Sada nastoji da smanji zavisnost od uvoza litijuma koji je, kao najlakši mineral, prisutan svuda, od telefona i tableta, do električnih automobila. Uvek iza toga stoje veliki proizvođači automobila u nastojanju da njihova proizvodnja električnih automobila postane konkurentna kineskoj.
Histerična unija
Iako se projekat kopanja litijuma u Srbiji privremeno bio zaustavio zbog ogromnog protivljenja lokalnog stanovništva, Evropska unija se naglašeno ponaša gotovo histerično u svom nastojanju da postane konkurentna i smanji zavisnost od Kine, kaže naša sagovornica.
Ta neka uzavrela ideološka kampanja i geopolitička ostrašćenost ne bi trebalo da postoje. Trebalo bi da se sve to racionalno analizira. Cela ta agenda je, po mom mišljenju, veoma upitna. Takođe je upitno i to da li će EU moći da zabrani ljudima da voze električne automobile ili da ih natera da benzinske zamene električnim. Po mom mišljenju, pre će doći do promene zakonodavstva.
Litijum
© Sputnik
Mitrovićeva je upozorila da se sada vuku mnogi ishitreni potezi i vrše pritisci, te da se dolazak nemačkog kancelara Šolca u Srbiju može tumačiti na više načina. Možda se radi o pritisku na Srbiju, kaže ona, a možda i na insistiranju na ostvarivanju nečega što je neko nekome nekada obećao.
Ono što pokazuje ispitivanje javnog mnjenja jeste da su građani u jako velikoj većini protiv svega toga. Moje mišljenje je da u ovakvoj atmosferi velike podeljenosti, ne samo u domaćoj javnosti već velike opšte neravnoteže, opasnosti i izazova po mir i stabilnost u okruženju, Evropska unija vuče mnogo, mnogo štetnih poteza u nizu. Smatram da se treba distancirati i biti oprezan do najveće moguće mere, a ne treba donositi na prečac tako krupne odluke, zaključila je Dragana Mitrovićeva za Sputnjik.
Uništenje Rusije bitnije od litijuma
Analitičar Branko Pavlović kaže za Sputnjik da se u pitanju Ukrajine ne vodi nikakav rat zbog resursa. Iako su prisutni interesi multinacionalnih kompanija, usmeravanje Ukrajine da bude platforma za napad na Rusiju od mnogo je većeg značaja nego pitanje profita na rudarenju bilo koje vrste.
Koliko god bili značajni u milijardama, kada stavite u kontekst ukupnih privrednih tokova, to ne može biti nikakav ozbiljan razlog rata s Rusijom. Moglo bi da bude da je na suprotnoj strani neka mala država koja ne može da odbrani svoje resurse, ali voditi rat protiv Ruske Federacije nikada nije zbog nečega poput litijuma, već zbog toga da Ruske Federacije kao takve ne bude, odnosno da ona kao celina bude pod kontrolom Amerike i Zapada. To je mnogo veći interes nego što je sam litijum, zaključio je Pavlović.
Pogledajte i: