Politikolog iz Banjaluke Vojislav Savić objašnjava da se radi o problemu koji već dugo Srbi iz Bosne i Hercegovine imaju u komunikaciji sa političarima iz Sarajeva, bez obzira na to da li se radi o onima koji su više ili manje ekstremni.
Bosna gori, a Helez se češlja
Ekstremizam je, izgleda, postao glavno i osnovno oruđe u rukama muslimanskih političara iz Bosne i Hercegovine, a vetar u leđa koji dobijaju od svojih zapadnih pokrovitelja ohrabruje ih da u tome istrajavaju. Taj vetar potpiruje nesuglasice, a sada i – požare.
Ministar odbrane Bosne i Hercegovine Zukan Helez rekao je da nije dobio zahtev za propuštanje srpskog helikoptera, ali i da ga neće potpisati jer BiH raspolaže helikopterima koji mogu da gase požare. Za srpskim helikopterima, kaže on, nema potrebe. Ministar koji nije ni dobio zahtev koji ne želi da potpiše istakao je da i Bosna ima svoje helikoptere koji su „dorasli zadatku“, a da vremensku prognozu prate i primećuju da su pogođeni „toplotnim talasom i veoma visokim temperaturama“.
U ovom slučaju, Helez je primer jedne karikature u političkom životu koja se ne može opisati rečima i koja prosto i ne zaslužuje preteranu opservaciju, rekao je Savić za Sputnjik.
Bosna i Hercegovina, ilustracija
© Sputnik / Marijana Kolaković
Večna opsada u glavi
Bošnjačka javnost ekstremizovana je do te mere da bi čak i svaki pokušaj racionalnog i razumnog predloga koji dolazi sa srpske strane doveo do toga da oni koji pristaju na bilo koju vrstu saradnje sa Srbima budu ostrakizovani. Iz ovog razloga, objašnjava Savić, oni u Sarajevu će iskoristiti svaku priliku da dokažu svoju „ispravnost“, makar i po cenu ljudskih života. Ljudski životi se, kaže on, dovode u pitanje zbog nekih sitnih političkih poenta ili straha da ne budu prokazani.
Sarajevo u svojoj političkoj samoizolaciji, zajedno sa saveznicima, Sjedinjenim Američkim Državama, koje im nikad ovakve stvari neće prigovoriti, deluje po dvostrukim aršinima. Da to uradi neko iz Banjaluke morali bismo da izdamo tri hiljade saopštenja i četiri hiljade nekakvih osuda za nacionalističko divljanje i dovođenje života u pitanje. Politički razmaženo Sarajevo prosto nema kapacitet da učestvuje razumno u političkom delovanju, rekao je Savić za Sputnjik.
Ništa od ovoga nije za čuđenje, budući da se Srbima iz godine u godinu, iz godišnjice u godišnjicu stradanja, dokazuje da za njih mesta i života u Bosni i Hercegovini nema. Isto kao što srpske žrtve nisu žrtve, već agresori, isto kao što srpska kultura nije kultura nego hegemonija, isto kao što Republika Srpska nije punopravni entitet Federacije Bosne i Hercegovine, već istureni pipak velikosrpske hegemonije, tako ni zapaljene srpske kuće nisu to, već posledice „toplotnog talasa i visokih temperatura“.
Amblem Republike Srpske
© Sputnik / Aleksandar Milačić
Zajednička država pod izgorelim svodom
Svaki put kada se sklopi vlast u Bosni i Hercegovini, to se učini jedva. Sa druge strane, objašnjava Savić, Republika Srpska živi svoj život, dok Federacija BiH, odnosno hrvatski kantoni žive svoj, a bošnjački kantoni svoj život.
Zajednička država već dugo nema smisla. Bosna i Hercegovina je prazan prostor između Srbije, Crne Gore i Hrvatske. Ovo je jedan pravni i politički Divlji zapad i ta priča o suživotu je odavno već izgubljena i već jako dugo nema smisla, a pogotovo od pokušaja osporavanja Dana Republike. Od tada je svaki drugi dijalog završen.
Ljudi iz Banjaluke bolje znaju šta se na dnevnom nivou dešava u Novom Sadu, nego šta se dešava u Kaknju ili Sarajevu. Naše su odvojene javnosti, odvojene realnosti i potpuno odvojene percepcije budućnosti Bosne i Hercegovine, a ovakve stvari samo dodatno učvršćuju te trase, zaključuje Vojo Savić.
Pogledajte i: