Pitanje kovida je, kaže Saks, pitanje u kojoj je laboratoriji nastao i na koji način?
„Skoro sigurno nije nastao iz prirode. Imamo glavni plan tog postupka, a to je istraživački predlog nazvan „Širenje“ (Diffuse), koji je podnet Ministarstvu odbrane i to jedinici zvanoj DARPA (Agencija za razvoj novih tehnologija Ministarstva odbrane SAD ) 2018. godine. To je neka vrsta priručnika za pravljenje virusa koji izaziva bolest kovid-19, a virus se zove SARS-KoV-2. Ono što je osobeno za SARS-KoV-2 jeste da on ima nešto što se zove proteolitičko mesto cepanja, i naročito nešto što se zove mesto cepanja furina. To su neki delovi genoma koji ovaj virus čine izuzetno zaraznim. Zanimljivo je da za ovu klasu virusa koji potiču od slepih miševa i koji se zovu beta koronavirusi, a od kojih potiču SARS i kovid-19, u toj klasi virusa — a ima ih nekoliko stotina poznatih — nijedan u prirodi nikada nije imao taj specifičan deo genoma“, objašnjava Saks.
Taj deo genoma, dodaje, mesto cepanja furina, bio je predmet pažnje naučnika od 2005. godine, jer se otkrilo da ako bi virus posedovao tu osobinu, ulazak virusa u ljudske ćelije bi postao lakši, i virus bi stoga postao veoma zarazan za ljude.
„SARS-1, koji je predstavljao prvu epidemiju ovakvog virusa 2003. godine koja je izbila u Hongkongu, je najverovatnije prirodan virus koji je potekao od životinje sa farme, i on nije bio toliko zarazan. Ubio je nekoliko hiljada ljudi. Međutim, u slučaju virusa SARS-1 bili biste jako bolesni nedeljama pre nego što postanete zarazni za nekog drugog. A to je značilo da nije bilo tako teško zaustaviti ga izolujući ljude koji su imali simptome bolesti. U slučaju SARS-KoV-2, ljudi su bili zarazni čak i bez ikakvih simptoma, ponekad potpuno asimptomatski. Dakle, u čemu je razlika između virusa SARS-1 i SARS-KoV-2? U mestu cepanja furina. Već 2005. godine, dakle pre skoro 20 godina, taj eksperiment je bio izveden i glasio je: Uzmi SARS-1, dodaj mesto cepanja furina i on će postati veoma zarazan. Pojavio se niz eksperimenata, 2005, 2009, 2011, koji su se nazivali eksperimentima dodavanja osobina, pri čemu se smišljeno manipulisalo virusom u cilju povećavanja njegove zarazne moći“, ističe profesor.
Kako kaže, do 2015. godine spoveden je obiman istraživački program posvećen beta koronavirusima, koji je finansirala NIH (Agencija za biomedicinska istraživanja Ministarstva zdravlja SAD) Tonija Faučija, sa vodećim naučnicima usmerenim na mesto cepanja furina, koji počinju da sprovode sve više ciljanih eksperimenata.
„A zatim sledi pravo pitanje, na koje ja nemam odgovor, a to je: da li je ovde reč o biološkom ratu ili o istinskoj odbrani? NIH je, počevši od 2001. godine, postao istraživačka jedinica američkog Ministarstva odbrane SAD“, kaže Saks.
On podseća na napad antraksom koji je usledio nakon 11. septembra 2001. godine. i napominje da je posle toga Ministarstvo odbrane SAD svoj budžet usmerilo na jedinicu Tonija Faučija, koja je odjednom postala najveća jedinica Nacionalnog instituta za zdravlje, a Fauči je postao šef onoga što se naziva biološka odbrana. Međutim, Saks smatra da u to itekako može da se sumnja.
"Ne bi trebalo da smo sprovodimo biološki rat“, napominje profesor.
„Bez otisaka prstiju“
Do 2015. godine, dodaje, sposobnost naučnika da rukuju ovim virusima dostigla je zapanjujuće razmere.
„Imamo pravog genija koji je bio deo ove grupe, po imenu Ralf Barik na Univerzitetu Severne Karoline. Ono što je on mogao da uradi bilo je, ako mu date 30.000 slova DNK koda — AG, CC, GA, i tako dalje… Dakle, date mu slova i on će ih pretvoriti u živi virus. Mislim da je to neverovatno. Drugim rečima, dajete mu projektovani virus i on će vam dati živi virus. On je stvorio ono što se naziva sistem obrnute genetike za pravljenje ovih virusa i za ubacivanje delova u viruse pomoću tehnike koju je nazvao „bešavnom“. To znači da „ušivate“ deo na takav način da se ne može utvrditi da je taj deo ubačen u laboratoriji. Dakle, bez otisaka prstiju, što bi se reklo“, ističe profesor.
Kako kaže, ova oblast istraživanja podigla je mnogo prašine jer su mnogi američki naučnici govorili da je to opasno i da sa tim treba prestati. Međutim, napominje Saks, Fauči je govorio da je to od ključnog značaja i da će se sa tim nastaviti.
Do kratkog moratorijuma na istraživanja je došlo, kako dodaje, nakraju Obaminog mandata, a zatim je taj moratorijum ukinut za vreme Trampove administracije. Međutim, čak i tokom trajanja moratorijuma, istraživanje se nastavilo u okviru mnogih finansiranih projekata.
„Jasno je, kada se pažljivo pogleda, da su se približavali ubacivanju mesta cepanja furina u viruse slične SARS-u. Ovaj predlog se pojavio 2018. Kao i uvek, to je bio strogo tajni predlog. Tek naknadno smo saznali za njega zahvaljujući uzbunjivaču. Kada pogledate projektni predlog „Širenje“, stvarno kažete: Dođavola! Na 10. stranici tog dokumenta piše: Prikupili smo više od 180 prethodno nezabeleženih beta koronavirusa. A na stranici 11, piše: Isprobaćemo ih da vidimo da li imaju proteolitičko mesto cepanja — što je mesto cepanja furina — a ako ga nemaju, ubacićemo mesto cepanja furina u njih. To je prokleti „kuvar“ o tome kako napraviti ovaj virus“, kategoričan je Saks.
Ministarstvo odbrane je, kaže Saks, to navodno odbacilo, ali veruje da je posao odrađen čak i pre nego što je podnet predlog za finansiranje projekta.
„Sada postoji toliko struja koje govore da se nešto skroz uvrnuto dešavalo. Na primer, postoji vrlo čudan rad čiji su autori Barik i rukovodilac takozvane laboratorije Rocky Mountain (Stenovita planina), što je zapravo laboratorija NIH pod nadležnošću Faučija, a u kome piše o ovom potpuno čudnovatom nalazu. Sam nalaz kaže: Virus tipa jedan Instituta virusologije u Vuhanu ne zaražava egipatske voćne slepe miševe. Dobro, to je naslov. Čovek ne može da se ne zapita: Šta je sad pa to? Očigledno je da su 2019. i 2018. u laboratorijama „Stenovita planina“ vršili oglede koristeći viruse iz Vuhana sa njihovom zbirkom slepih miševa. Dakle, to je jedna teorija. Slepi miševi u laboratorijama „Stenovita planina“ su egipatski voćni slepi miševi. To nije vrsta slepog miša koja nosi ovaj virus u Kini, u Junanu, Ali su to pokušali u laboratoriji „Stenovita planina“. Razmišljao sam: O čemu se ovde radi? Imamo laboratoriju „Stenovita planina“ koja radi eksperimente sa vuhanskim virusima u Montani, u laboratorijama Nacionalnog instituta za zdravlje sa Ralfom Barikom, koji je bio jedan od glavnih istraživača za umetanje mesta cepanja furina u virus. Voleo bih da saznam više o tome. Nije li to čudno?“, kaže Saks.
On dodaje da postoje i drugi naučnici u čijim su rukama delove ove slagalice.
„Jedna teorija je da je sve to smišljeno u SAD i poslato u Vuhan, u Institut virusologije u Vuhanu, radi ispitivanja na njihovoj zbirci slepih miševa, a to su kineski slepi miševi, a ne egipatski voćni slepi miševi. To je moguće. To je jedna teorija. Postoje druge teorije o tome da je povezana istraživačka grupa, nemačka i holandska, možda odigrala ulogu jer oni imaju svoja istraživanja u Vuhanu. Kada je virus izbio u to vreme, krajem 2019, početkom 2020. godine, među naučnicima je bilo komešanje: Šta je ovo dođavola? Odakle ovo dolazi? Da li smo mi ovo uradili? Kako je ovo pobeglo? Ili šta god. Niko ne zna, naravno. Tako da su počeli da obavljaju tajne pozive“, ukazuje Saks.
Jedan od najvažnijih među ovim pozivima desio se, kako kaže, 1. februara 2020:
„Prilikom tog poziva od 1. februara naučnici govore: O, Bože, ovo izgleda kao da je nešto napravljeno u laboratoriji! Jedan od njih kaže: Ne mogu da pojmim kako bi ovakvo nešto uopšte moglo da prirodno nastane. I svi gledaju u mesto cepanja furina jer znaju — ova grupa naučnika zna — da je to predmet istraživanja. To je cilj. Nikada ranije to nije bilo viđeno u virusu poput tog. To je potpis, upravo tu: Ja sam ovo uradio. Međutim, četiri dana kasnije, ta grupa autora objavljuje prvi nacrt rada pod nazivom „Približno poreklo virusa SARS-KoV-2“, koji kaže da je u pitanju virus koji je nastao u prirodi“.
To je, napominje Saks, prikrivanje.
„Ovaj rad je prevara. Nije povučen do dana današnjeg. A u pitanju je prevara“.
Pogledajte i: