SRBIJA

Veliko blago Velike Hoče: Ovako se čuva srpska tradicija na Kosovu i Metohiji

Velika Hoča nije Biser Metohije samo zbog njenih crkava i manastira. Od doba Vizantije ona je duhovni, ali i privredni centar. Vinogradi i vino dali su joj autentičnu arhitekturu, kuće, vinice, konake, letnjikovce. Tradicionalno narodno graditeljstvo čuvaju Srbi iz ove enklave, sada uz pomoć studenata arhitekture iz Kosovske Mitrovice i države Srbije.
Sputnik
Posle rata i pogroma sakralna arhitektura u Velikoj Hoči je obnovljena. U toj obnovi učestvovali su i meštani ove po mnogo čemu specifične varoši, poštujući ono što su srpski vladari vekovima podizali, ali i važno kulturno nasleđe svojih bogatih predaka koji su u vreme Cara Dušana porez plaćali vinom.
Dolazak velikog broja onih koji su obrađivali vinograde i proizvodili vino, uslovio je podizanje kuća sa podrumima, vinica, brojnih konaka, rezidencija. To je blago Velike Hoče koje su ovih dana popisali i skicirali studenti Tehničkog fakulteta Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, u Letnjoj školi arhitekture.
"Posećivala sam Hoču i ranije, ali u toku ove radionice, dotakli smo se svih tih materijala i istorije samih objekata, jer se naš profesor Nebojša Gadžić bavi i istraživanjem porodica i arhitekturom. Imali smo celokupan doživljaj. Znamo kakva je porodica tu bitisala, šta se sve tu dešavalo. Materijali su zaista divni, a sama arhitektura posebna", kaže za Sputnjik apsolvent Anastasija Đorgović.
1 / 14
Vinica porodice Patrnogić, u toku je saniranje urušenih delova objekta kako bi se sačuvao pre finalne rekonstrukcije i revitalizacije
2 / 14
Profesor Gadžić zna i istoriju većine porodica u Hoči, pa studenti imaju jasniju sliku dešavanja u tom mestu
3 / 14
Škola je održana uz podršku Kancelarije za Kosovo i Metohiju i Ministarstva kulture Republike Srbije
4 / 14
Skica jednog od objekata po kojoj je urađen 3D model kuće starih graditelja
5 / 14
Na pojedinim objektima već se radi, kako bi se ovi biseri nacionalne arhitekture sačuvali za nove generacije
6 / 14
Hoča je uz pomoć države već obnovila nekoliko reprezentativnih objekata koji su sada javni prostori
7 / 14
Apsolventkinja Kristina Vasić tokom predstavljanja projekta obnove jedne od kuća Velike Hoče
8 / 14
Pravljenje 3D modela kuća i vinica u hladu dvorišta porodice Petrović koja čuva tradiciju proizvodnje vina, ali i arhitekture predaka
9 / 14
Zadatak studenata arhitekture bio je da konstatuju u kakvom je stanju danas naša kulturna baština i daju predloge kako da je sačuvamo
10 / 14
Poseta manastiru Viskoi Dečani
11 / 14
Tokom Letnje škole arhitekture u Gospodarskoj kući u Velikoj Hoči je otvorena izložba fotografija i akvarela „Velika Hoča, 20 godina kasnije“
12 / 14
Anastasija i Kristina kažu da im je Letnja škola arhitekture neizmerno iskustvo i u duhovnom smislu, obišli su sve duhovne centre tog kraja
13 / 14
Jedno od predavanja na terenu koji je bio posebno iskustvo za studente
14 / 14
Carski grad Prizren, njegova božanstvena, jedinstvena arhitektura posebno se izučava na Fakultetu tehničkih nauka

Kuće Velike Hoče jedinstvene u svetu

Ona dolazi iz Sirinićke župe, autentičnog kraja graditelja, pa je mogla da uoči i razlike, kuće u Hoči imaju posebne, karakteristčne prozore, od drugačijeg su materijala, specifičnog kamena, od posebnih su ćerpiča i stubova.
Njena koleginica Kristina Vasić je iz Lipljana. Kaže da generalno, na teritoriji Kosova ima puno sela koja imaju narodne objekte od istorijskog značaja, međutim, ni jedno od tih sela ne čuva tradiciju kao što ja čuva Velika Hoča. Stare kuće ne ruži PVC stolarija, Hoča čuva svoju tradiciju, čuva i krovove.
Dodaje da su svi studenti u Hoču došli sa predzanjem, jer na fakultetu imaju predmet „Arhitektonsko i graditeljsko kulturno nasleđe“ u okviru koga obrađuju stare objekte da bi im putem rekonstrukcije dali novi život.
"Merili smo objekate i davali mišljenje o tome šta bi moglo da se u budućnosti uradi sa njima, da im se da namena. Da budu vinice koje su tu nekada bile ili smeštajne jedinice za turiste. Imali smo pomoć profesora koji su nas naučili kako da na najlakši način prenesemo te kuće u digitalni format. To su sada 3D modeli. Ideje su tu, poslednjeg dana Škole bila je i promocija radova", kaže nam Kristina.

Neimari iz Sredačke župe

Letnju školu arhitekture organizovalo je Udruženja “Biser Metohije” koje čine mladi, uglavnom studenti ih Velike Hoče, a realizovana je uz pomoć Kancelarije za Kosovo i Metohiju i Ministarstva Kulture Srbije.
Nebojša Gadžić doktorirao je na temu ”Arhitektura šarplaninskih sela sa posebnim osvrtom na stvaralaštvo Sredačkih zidara”, zna sve o svakoj značajnoj građevini u Metohiji
Dr Nebojša Gadžić, profesor Fakulteta tehničkih nauka, na katedri za projektovanje i urbanizam, zahvalan je, bila je to prilika da studenti vide specifično mesto u Metohiji koje je bilo privilegovano još od romejskog perioda, vremena cara Justinijana, jednog od najvećih graditelja.
"Kad ima novca, možete da poželite ahrihtekturu koja nije skromna, da imate i spratnost. Upravo tako je bilo u Velikoj Hoči. Meštani su mogli da požele arhitektutu koja je monumentalnija, koju su u prizrenskoj arhitekturi imali bogate age i begovi. Tu arhitekturu su stvarali naši ljudi, viševekovni graditelji iz Sredačke župe. Ona je potpuno drugačija, unikatna, raskošna i trajala je vekovima. Deo tog bogatstva je sačuvan, ostale su brojne reprezentativne kuće", objašnjava.

Identitet je nemoguće kupiti

Gadžić dodaje da ovo nije prvi izlazak stručnjaka na teren u Veliku Hoču, već su detektovali objekte koje treba sačuvati, konzervirati, ali ih treba i iskoristiti. Najbolji model je funkcija razvoja turizma kao što to već radi nekoliko porodica u Hoči. Gosti spavaju u objektima koji su reprezentativni primerci narodnog graditeljstva.
Ima i krajnje unikatnih koji imaju muzejsku vrednost, kao i njihove vinice. Profesor je siguran da će država pomoći da se sve što vredi sačuva. To je kulturno blago Srbije, jedinstveno u svetu.
"Naša država treba da učini sve što je moguće da se spasi arhitektura koja je materijalni svedok našeg trajanja i idnetiteta. Naša arhitektura ima svoju ličnu kartu, ime i prezime graditelja. Ne može da se desi da se proda kuća moje majke, Palata Džinića, ili Mandušića i da postane palata Azem. Ne može, ona ima svoje ime i prezime i zato je bitna misija studenata. Da se tačno zna i etnički identitet ovog blaga", zaključuje profesor Gadžić.
Anastasija Đorgović meri jedan od objekata
Pogledajte i:
Komentar