Veliko blago Velike Hoče: Ovako se čuva srpska tradicija na Kosovu i Metohiji

Posle rata i pogroma sakralna arhitektura u Velikoj Hoči je obnovljena. U toj obnovi učestvovali su i meštani ove po mnogo čemu specifične varoši, poštujući ono što su srpski vladari vekovima podizali, ali i važno kulturno nasleđe svojih bogatih predaka koji su u vreme Cara Dušana porez plaćali vinom.

Dolazak velikog broja onih koji su obrađivali vinograde i proizvodili vino, uslovio je podizanje kuća sa podrumima, vinica, brojnih konaka, rezidencija. To je blago Velike Hoče koje su ovih dana popisali i skicirali studenti Tehničkog fakulteta Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, u Letnjoj školi arhitekture.

"Posećivala sam Hoču i ranije, ali u toku ove radionice, dotakli smo se svih tih materijala i istorije samih objekata, jer se naš profesor Nebojša Gadžić bavi i istraživanjem porodica i arhitekturom. Imali smo celokupan doživljaj. Znamo kakva je porodica tu bitisala, šta se sve tu dešavalo. Materijali su zaista divni, a sama arhitektura posebna", kaže za Sputnjik apsolvent Anastasija Đorgović.

Ona dolazi iz Sirinićke župe, autentičnog kraja graditelja, pa je mogla da uoči i razlike, kuće u Hoči imaju posebne, karakteristčne prozore, od drugačijeg su materijala, specifičnog kamena, od posebnih su ćerpiča i stubova.

Njena koleginica Kristina Vasić je iz Lipljana. Kaže da generalno, na teritoriji Kosova ima puno sela koja imaju narodne objekte od istorijskog značaja, međutim, ni jedno od tih sela ne čuva tradiciju kao što ja čuva Velika Hoča. Stare kuće ne ruži PVC stolarija, Hoča čuva svoju tradiciju, čuva i krovove.

Dodaje da su svi studenti u Hoču došli sa predzanjem, jer na fakultetu imaju predmet „Arhitektonsko i graditeljsko kulturno nasleđe“ u okviru koga obrađuju stare objekte da bi im putem rekonstrukcije dali novi život.

Letnju školu arhitekture organizovalo je Udruženja “Biser Metohije” koje čine mladi, uglavnom studenti ih Velike Hoče, a realizovana je uz pomoć Kancelarije za Kosovo i Metohiju i Ministarstva Kulture Srbije.

Dr Nebojša Gadžić, profesor Fakulteta tehničkih nauka, na katedri za projektovanje i urbanizam, zahvalan je, bila je to prilika da studenti vide specifično mesto u Metohiji koje je bilo privilegovano još od romejskog perioda, vremena cara Justinijana, jednog od najvećih graditelja.

"Kad ima novca, možete da poželite ahrihtekturu koja nije skromna, da imate i spratnost. Upravo tako je bilo u Velikoj Hoči. Meštani su mogli da požele arhitektutu koja je monumentalnija, koju su u prizrenskoj arhitekturi imali bogate age i begovi. Tu arhitekturu su stvarali naši ljudi, viševekovni graditelji iz Sredačke župe. Ona je potpuno drugačija, unikatna, raskošna i trajala je vekovima. Deo tog bogatstva je sačuvan, ostale su brojne reprezentativne kuće", objašnjava.

Gadžić dodaje da ovo nije prvi izlazak stručnjaka na teren u Veliku Hoču, već su detektovali objekte koje treba sačuvati, konzervirati, ali ih treba i iskoristiti. Najbolji model je funkcija razvoja turizma kao što to već radi nekoliko porodica u Hoči. Gosti spavaju u objektima koji su reprezentativni primerci narodnog graditeljstva.

Ima i krajnje unikatnih koji imaju muzejsku vrednost, kao i njihove vinice. Profesor je siguran da će država pomoći da se sve što vredi sačuva. To je kulturno blago Srbije, jedinstveno u svetu.

"Naša država treba da učini sve što je moguće da se spasi arhitektura koja je materijalni svedok našeg trajanja i idnetiteta. Naša arhitektura ima svoju ličnu kartu, ime i prezime graditelja. Ne može da se desi da se proda kuća moje majke, Palata Džinića, ili Mandušića i da postane palata Azem. Ne može, ona ima svoje ime i prezime i zato je bitna misija studenata. Da se tačno zna i etnički identitet ovog blaga", zaključuje profesor Gadžić.