Kapetanu srpskog fudbalskog broda koji je „potonuo“ pre nego što je i zaplovio u Nemačkoj!
Da od tri reprezentacije koje su prošle iz naše grupe, da ne trošim tastuturu o kome je reč, kad svi znamo, baš MI, budemo poslednji, i da selektor „preživi“ Izvršni odbor i sačuva funkciju, treba to umeti i znati!
Prvo, prodati onu jeftinu demagogiju širokim narodnim masama da smo naterali Engleze da se brane, a onda dati sebi za pravo da se ponašate kao da se ponovo ništa nije dogodilo!?
O, kako pogrešno...
Apostrofiram ovo ponovo, jer je isti slučaj bio i posle debakla u Kataru.
I usuđujem se da tvrdim da je to greška! Velika greška!
I Dragana Stojkovića, kog više neću oslovljavati sa Piksi, jer ga pamtim kao vanserijskog fudbalera i lidera, što se ne može reći za selektora. Kao i Fudbalskog saveza Srbije, koji praktično postoji samo kao organizacija, ali je jasno da se ta „kula od karata“ srušila još pre poletanja Orlova u Nemačku na Evropsko prvenstvo hrvatskim „zrakoplovom“.
To može samo nama, Srbima da se desi. I onda, „padoše“ tri ostavke, prvo potpredsednik Branislav Nedimović, i njegov saborac Branko Zečević, takođe potpredsednik, kao i generalni sekretar Jovan Šurbatović.
I licitiralo se već tada u javnosti da je Dragan bivši, pa da će biti bivši, a onda se sve završilo onom čuvenom – „tresla se gora, rodio se miš“.
Pa, tako to kod nas Srba obično i biva. Da li sam iznenađen što je Dragan ostao selektor? Ni najmanje!
Nije on loš, daleko od toga. Statistički gledano on je najsupešniji selektor u istoriji samostalne Srbije, nadmašio je čak i legendarnog Radomira Antića, spojivši dva velika takmičenja, ali...
Uvek postoji ono ali, a u ovom slučaju ne možete narodu prodavati priču kako nije neuspeh biti poslednji u grupi koja je dala tri učesnika osmine finala!?
To je jasno vređanje inteligencije. Stojković je u izveštaju koji je dostavio Izvršnom odboru doslovce napisao da je Srbija posle primljenog gola naterala jednu Englesku, koja je stigla do finala, da se brani!?
Dragane, ne radi se to tako. Poštenije je bilo održati otvorenu konferenciju za medije po povratku iz Nemačke posle neuspeha i stati pred novinare i pustiti da pitaju sve što zanima sve one koji u Srbiji vole i prate fudbal. A, ima ih....
Ali, izostalo je to, veštim „driblingom“ Dragana Stojkovića, sada u cipelama i odelu, nekad je to daleko elegantnije radio u kopačkama na terenu, otvoreno da svi vide, pa još usledi i aplauz.
Ovako, Stojković ostaje na kormilu broda koji više ne zna kuda i kako plovi.
Pošto to da selektor ostaje više nije vest, već tužna realnost, počelo je u javnosti da se licitira šta će biti sa kapitenom Tadićem, zamenikom Mitrovićem i Sergejem Milinković-Savićem. Neki su se drznuli da kažu, napišu da su oni „bivši“.
Odbijam da poverujem!
Možda za jednog od njih trojice bude kraj, znam i za koga, ali ću to zadržati za sebe, a i to je samo možda.
U svakom slučaju nismo odmakli i ništa se neće promeniti. Zenit ove generacije bio je Lisabon 14. novembra 2021. godine i od tada ekipa stagnira i nazaduje. Zavarava se svako ko iole misli suprotno.
Tada je Dragan imao petlju i viziju, imao je „ono nešto“, sada mu je od svega toga ostalo „ništa“ i veliko je pitanje kako će se dalje odvijati stvari, kako će i na šta ličiti tim u „A“ Ligi nacija, koja će prema, Draganovim rečima, poslužiti za uigravanje tima za kvalifikacije za Mundijal 2026. godine u Americi.
Alibi priča u startu, ne sluti na dobro...